Јарац у памети—Сганарелле оу ле Цоцу имагинаире/22
| ←Шена двадесет и прва | Јарац у памети Писац: Жан Баптист Поклен Молијер Шена двадеста и друга |
Шена двадеста и трећа→ |
Џоно: Госпару, видиш ме у овему мјесту дје сам се вратио вас оне исте пожуде коју сам имо прије него сам се одовле одијелио; и моја неизречена љубав видјет ће како вјерујем извршено оно што сте ми обећали, и ово је с чеса ми је допуштено уфат пир госпође Јеле.
Ламбро: Госпару, кога опета видим у овему мјесту дје се вратио вас оне исте пожуде коју је имо прије него се одовле одијелио, и твоја неизречена љубав видјет ће како вјерује извршено оно што сам ти обећо, и то је с чеса ти је допуштено уфат пир госпође Јеле. Сервитор умилиссимо а Востра Сигнориа.
Џоно: Како, госпару? тот тако проходиш са мном у онему што сам највеће уфо од вас?
Ламбро: Тако, госпару, проходим с тобом чинећи оно што је моје највеће држанство. Моја кћи слиједи и чини оно што је тока.
Јела: Моје држанство, ћаће, хоће да се поречеш од онега што си онему обећо.
Ламбро: Тот тако једна кћи има одговарат на оно што сам јој ја заповидио? Прем си се брзо заборавила од онега што си ови час, како је пристојно, ћутјела за Антуна... Ма видим његова оца: сикуро иде за свршит ови посо.
|