Јаох, тко би икад мнил, да очи дви љувене Писац: Динко Рањина
294. песма Пјесни разлике
Јаох, тко би икад мнил, да очи дви љувене
Јаох, тко би икад мнил, да очи дви љувене
све чине у тузи живити, вај, мене?
и што већ липше су, то већи задају
узрок ми, да мисли ме срце скончају.
Ове су очи оне, које сам уписал5
у срце, у душу, у памет и мисал.
Очи ме придраге, веселе и миле,
ке душу срцоме радосно све диле;
О очи, очи не, нег сунце с небеса,
киме се свит ови радосно уреса;10
очи, ке за звизде на земљи свак броји,
медне, миле, драге, с ким радос сва стоји;
очи ме уфан'је и моја радости,
ке ми сте драг покој у свакој жалости,
чините, да ваша једина липота15
смрт худу заслони од мога живота.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Рањина, умро 1607, пре 417 година.
