У паклу находи ствар се ова неумрла,
чловик го у води гди стоји до грла.
Дни му се зло трају грезнући сред вира,
уста му пуцају, од жеђе умира,
и кад се напити очи му пожуде,
вода му отити далеко тја буде;
врх њега пак воће туј расте на грани,
ко убрат кад хоће, грана се одстрани.
Од тебе, скупче, тој приповис све вели,
ки вик хоћ, да дух твој од веће све жели;
чим блага доста имаш, скупос те тач влада,
при њему да умираш од жеђе и глада.
Која ствар вик на свит хуђа се може рит,
убошки нег живит, за богат пак умрит?
