Обродила чришња вишња,
Више од рода;
Од рода се понавила
До чрне земље.
Под њом седи млад господин 5
С својон госпојон.
Пред њима је чаша вина
I огледало.
Најиду се, напију се,
Огледају се. 10
Над њима је дробна тица,
Ситно жумбори,
Да је лепши млад господин,
Него ј’ госпоја.
Она вели и жумбори, 15
Да се женин ја.
„Зен’ се срце, жен’ се душо,
Мој ти благослов!
Једно дрво с крај Дунаја,
Друго с крај мора; 20
Кад се дрва с врхи справе,
Онда и ти з њон.“
