Ио2/ШЕНА ДРУГА

Извор: Викизворник
Ио верзија на српском језику
Писац: Иван Гучетић
АТ ДРУГИ - ШЕНА ДРУГА



* * *


                 Шена друга

                  Јуноне, Арго, Ио обратјена у краву

Јуноне:

Ето Арго мало прије
ку говорах теби дати
ја звијер, чуво ти да би је
и да би је хтио гледати, 625

и ку хтијах свеколике
да тве очи свеђ гледају,
и да од ње нигда у вике
помњу и поглед не обраћају!

Арго:

Не страши се, о краљице, 630
бога Јова вјечна друго,
да ће се икуд од ње лице
обратити ме на друго;

и све ове очи моје
јака стража њој ће блти, 635
и кô јесу жеље твоје,
вјерно ће те свеђ служити!

Јуноне:

Настој, Арго, указати
вјерном службом вјеру твоју!
Достојну ћеш плату имати, 640
кад обслужиш вољу моју!

Ер се у њој друга слика,
нег ку каже, знај, да храни,
цића ке ме прије без лика
страх и сумња горко рани! 645

А кô мени пристоји се,
ја ћу труде тве платити,
друзијем ти већ не брини се,
труде ће ти час скратити!

Имам са мном веће вила 650
које слиде мê пожуде:
од свијех љепша љуби мила
учинићу да ти узбуде,

нека срећна родитеља
лијепе крви теби укаже, 655
ка свед ти ће од весеља
бит, ке не има ствари драже!

Арго:

О честита мâ краљице,
веле је љепше обслужити
тако изврсне ријеч божице 660
него друзијем госпар бити!

Ти мож' само заповидјет
што се има извршити,
заповиједи твоје слиједјет
а ја ћу се свеђ дичити! 665

А највећа час је моја
послужити твоју дику,
ни се брини милос твоја
другом части мени вику.

Још да исти из мê руке 670
Јове је хоће слободити,
не би мого те одлуке,
чим је чувам, извршити!

Јуноне:

Пођи дакле, о пастиру,
и чувај се с добром чести! 675
Ја наслањам на тву виру
све мê мисли и болести!

I највећу помњу стави
вик свê очи не зажети,
ако нећеш да се справи 680
из рука ти је тко отети!

Арго:

Пођи весела, о госпође!
Докле сунце мени свити,
не имам страха да тко ђође
из рука ми је уграбити!685




Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Иван Гучетић, умро 1667, пре 357 година.