ПРОЛОГ
Протео, бог од мора
Сила, која богу Јову
и боговом свијем господи,
у дубраву мене ову
и на ови крај изводи,
гди Инако славна рика 5
кроз облљна поља тече,
гдје је честитос сваколика,
одкле радос вик не утече,
гди с пастијерим лијепе виле
у весељу данке воде, 10
кијех су дике уресиле
свеколике ове воде -
ер нико ини на овем свити
не би мого учинити,
да Протео гласовити 15
овди вику може узити -;
а то да се зна по мени,
ком су отајства сва очита,
да урес лијепе сеј зелени,
вила Ио племенита, 20
има данас заљубјена
од вишњега бога Јова
с драгијем ћајком уцвиљена
учинити мјеста ова,
ер у овој страни од свита 25
не може се блажен бити,
и гди худа све дохита
чес, сила је свијем слидити.
О Инако, ти ки сада
не знајући плаче и ваје, 30
гди ја чувам морска стада
весео течеш у ове краје,
ах, ко данас уздисати
имаш иштућ кћерцу твоју,
ах, у кому непокоју 35
данас се имаш угледати!
Ну зле гласе сад чуј, к теби
с кијем удес ме сили доћи,
засве ер се нећеш моћи
њим служити у потреби, 40
ер ко мени уста отвора
(пођ' сад вјеру да не дају
да се удеси свијем ругају)
твоје уши ти затвора,
и сили ме к теби доћи 45
за ријет што чут нећеш моћи:
твоја кћерца пригиздава,
час и урес мјеста овога,
ка је овезијех рај држава,
љубовника ради бога 50
од диклице лијепу слику
има данас изгубити,
и од вола у прилику
грду се има обратити,
и љепота ње храбрена, 55
ку је достојно небо имати,
има данас покривена
звијерском сликом угледати!
Ах, које ће тве имати
срце тешке тад болести, 60
иштући је све примести
и не моћ је нигди имати!
Ах, којијем ће лузи и горе
плачнијем гласом проплакати,
ки ће одговор плачу дати 65
и твом вају крај и море!
Ах, одвеће подложена
худој чести о лијепости,
вазда ли си оцкврњена,
прогоњена вику дости! 70
Да покли те неумрли
ишту сатрт још богови,
око тебе што умрли
неће чинит људи ови?
Али лијепа још Изиде 75
тако ће се пака звати;
кад божица свљета изиде,
слику ће опет сву имати!
Ер засве када походи,
дразијех вишњи не оставља, 80
и кад им се зло које згоди,
брзо ране њих оздравља.
Ето удес мени одкрио
што је могуштвом свê врлине,
прије него ме учинио 85
богом морске од пучине.
Залуду ћеш кћерцу твоју
тучећи се свуд искати
у горкому непокоју,
дочим је удес не поврати. 90
I толикп теби рити,
усилован ја сам био,
ки кад ти сам глас донио
силован сам к мору отити.
