I узвисују два сурла урла

* * *

[I узвисују два сурла урла]

I узвисују два сурла урла,^[1]
I узвисују по ведру небу,
I ударише крилма у море,
I разбише ми море на троје,
I упадоше у јелов ломак,^[2] 5
I угледаше рибе билице,
I угледаше и уфатише,
I метнуше их у златно бљушће,^[3]
I покрише их билом тканицом,
I однесоше кнезу Лазару: 10
»Ево ми тебе, кнеже Лазаре,
Ево ми тебе рибе билице,
Браце Ђурице то златно бљушће,
Сестре Марице биле тканице.« 

Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг

---

Референце

1. Иза свакога се стиха додаје: »Туј чаше, туј кондир златни рогова, часна видра окована, на збору стављена.«
2. коријење у води.
3. посуда.

Извор

„Збомик за народни живот и обичаје Јужних Славена". Југ. Академија. Загреб, 1934., XXIX/2, стр. 213-228, Јоца Ћосић, »Народне пјесме (Рекаш у Румуњској)-Друго коло., стр. 219.