ИСТОМУ ГОСПОДИНУ ЛУКАКЕВИЋУ ОДГОВОР ПО ИСТИЈЕХ РИЈЕЧЕХ. Писац: Динко Рањина
441. песма Пјесни разлике
ИСТОМУ ГОСПОДИНУ ЛУКАКЕВИЋУ ОДГОВОР ПО ИСТИЈЕХ РИЈЕЧЕХ.
Не будућ кон мене ниједне, знај, крипости,
како ћу хваљене моћ спјеват вридности,
књижниче драги мој храбрене нарави,
кога свак за урес свој за свога вик прави
и жели и жуди знајући, ер мудрос тва,
право јес, меу људи да се свуд припива,
ким сам ти мож дат глас од славе на свит сај,
у теби бивши час изврсна свитла тај?
I могу њих име тве пјесни, не ове,
чин'т', дуго да вриме хваљено свуд слове
и моје још уз тој, такој дар нарави
крипосно тај ум твој свршено прослави;
нека град наш живит и тобом хвалити
може се, а твој бит глас вјечни на свити.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Рањина, умро 1607, пре 417 година.
