Завидни злече мој, кому зла ненавис
кроз ње зли непокој сву чини згубит свис,
као с хулбам лудима сва памет побјесни,
оштрим ти зубима све гризеш ме пјесни.
Врх мојих сатвари чинећи Мидин суд,
јак с њеке да хари бити ће таки труд;
истом чуј, да ти се не згоди један дан,
јак њему сгоди се судећи зло пјесан;
ер завис рану, знај, на здраву сатвара,
ком себе на свит сај, не других, умара.
Ја ћу чин'т јак путник, ки свим рич да злу чут
буде, он неће вик оставит добар пут;
душа ма поред с твом да не би рику ону
ишла пит, гди з гласом спомене све тону.