Јур се плам згасну вас у теби љувени,
свенуше сва цвитја и венци зелени;
сунце иде у запад, веће дан не свити,
допјеше све пјесни твоје се на свити,
прислатко појан'је од птица све прође,5
мину тја љетни хлад, а зима зла дође;
с дубја ти све листје ктје ница паднути,
кладенац смрзе т' се, а вода замути.
На слатку тву радос зло приде грчило,
које те потамни одвеће немило:10
веће нис' у сцини, кој њекад ти бише,
кад но се проћ служби мојојзи гњивише;
а тој суд праведни, знај, хоће љубави,
да охолас љепотом дуго се не слави.
