Зле ти су постале на свиту сад злоће,
велики ни мали ни право да хоће.
Погибе сва вира на свијету меу људи,
свак другу запира; да у чем год науди.
Ни реда, ни мира, ни права разлога,
ни да се озира веће тко на бога.
Пуно је све јада у тају скровиту,
уздат се ни сада ни у кога на свиту:
тај каже устима, да т' добро сатвара,
а у срцу пак има тисућу привара.
Тим живит далече боље јес с љубави,
нег да т' се зло стече ш њих худе нарави,
ар живућ муке све пати ван весел'ја,
уфан'јем тко живе од тацих пријатеља.
