Хутба муфтије Ибрахима Халиловића од 14. маја 1993. године
Хутба муфтије Ибрахима Халиловића од 14. маја 1993. године[1]
- МУФТИЈСТВО ЗА БОСАНСКУ КРАЈИНУ
- ИСЛАМСКА ЗАЈЕДНИЦА У БАЊОЈ ЛУЦИ
Број: 148/93
Датум, 14. маја 1993. год. - П Е Т А К (ЏУМА)
Драга браћо, поштоване сестре и мајке !
Драге наше џематлије !
Најтрагичнији дан у нашем животу неоспорно је био 7. мај 1993. г. када су порушене наше драге нам џамије ФЕРХАДИЈА и АРНАУДИЈА. Сасвим је разумљиво да је то неизрецив бол свих нас, свих честитих и поштених људи, без обзира тко они били и гдје живјели.
На овај велики бол надовезује се минирање џамије на Врбањи, које се десило 11. маја 1993. године. Џамија је тешко оштећена, а мунара је преполовљена. Све те рушилачке радње вршене су у „Глухо доба“ ноћи.
Сва досадашња скрнављена наших џамија, а којих је било на десетине, била су само увертира вандалског рушења ФЕРХАДИЈЕ и АРНАУДИЈЕ. У овој незапамћеној тзрагедији и великом злу, које нас је снашло као никада до сада, веома смо поносни што ми, као људи и муслимани, никоме зло не ћинимо на овим нашим просторима. Рушење џамија ФЕРХАДИЈЕ и АРНАУДИЈЕ учињен је својеврстан геноцид над муслиманима, а рашчишћавањем остатака порушених џамија и одвожењем истих на депонију градског сметљишта , евидентан је чин појачаног етничког чишћења над Муслиманима у нашем граду.
Они који ово урадише и који нам ово раде на најбезкрупулезниј начин су без имало људскости, вјере и културе, то као такве ће и историја обиљежити у најнегативнијем свјетлу. Порушене драге нам џамије су одољеле кроз 400 и више година свог постојања разним природним и неприродним катаклизмама, али овом злом времену и њиховим наказама у људском облику нису могле да одоле.
I поред свега што нам се дешава ми смо чврсто одлучити остатиу овом нашем граду, на својим кућним вјековим огњиштима и у овим поднебљима. У том смислу никаквих дилема несмије бити, нити појединачних, нити фамилијарних, нити џематских, а само једини Аллах-џелешануху зна шта ће с нама бити и што ће с нама Он урадити. Вјерујемо Га чврсто и уздајмо се само у Њега! Нека сваки наш имам буде покретна џамија, а сваки муслима покретни шехадет.
Референце[уреди]
- ↑ Мехељић (2015), стр. 37
Литература[уреди]
- Мехељић, Амир (2015). „Имамски рад у току агресије: Ибрахим еф. Халиловић, муфтија бањалучки”. Нови Муаллим. Сарајево: Удружење Илмијје Исламске заједнице у БиХ. 16 (62): 29—43. Шаблон:Цаталог лоокуп линк