Град градио Ковиљићу.
Што би за дан саградио,
то би виле обориле.
Меће стражу Ковиљићу:
поврх горе мрке хрте, 5
покрај воде соколове,
а на крају младе момке.
Кад је било по пол ноћи,
ал ето ти бијеле виле,
стаде граде обарати, 10
мрки хрти залајаше,
соколови запјеваше,
млади момци потекоше,
а најбржи Ковиљићу,
ухватио бијелу вилу. 15
Молила се бијела вила:
»Пушћај мене, Ковиљићу,
казат ћу ти троје биље,
једно биље, Ковиљићу,
носит ће ти вихар коња, 20
друго биље, Ковиљићу,
бит ћеш сретан мед господом,
треће биље, Ковиљићу,
бит ћеш мио дјевојкама.«
»»Ој будало бијела вило, 25
док је мојем коњу зоби,
носит ће ми вихар коња;
док је руку и памети,
бит ћу сретан мед господом;
док је мога бијела лица, 30
блт цу мио дјевојкама.««
