32.
Господину Никши Андретићу кнезу дубровачкому 1565 аи п.о д' оттомбре
Присвиетли кнеже мој, што умијем и могу,
милости на овој захваљам ја богу,
да мене обрани од смрти до сај час
и живот мој схрани, да видим вашу час
и славу толику, од које ние моћ' 5
никако човику на већу овди доћ',
у коју ни дари ни тлапства ни мита
ни ниједни динари ни блага од свита
ниесу вас ставила, нег само једина
и славна тва дила, ниједна ствар ина. 10
Доброта јере тај, која је у теби,
достоји вас свит сај владати под неби.
Како си кнез сада, једа бог с небеса
милос вам јоште да бит', отац од кнеза.
Ино вам не ћу риет', него ли уживај 15
за сада ови свиет, а послие вишњи рај.
