Госпође, зач просиш јер ми су тужице

Госпође, зач просиш јер ми су тужице
Писац: Шишко Менчетић

241. песма првог дела Рањинина зборника.

* * *

Госпође, зач просиш јер ми су тужице,
   кад љубав поносиш од вјерна служице?
   ар жељно повенут потрибно мени јес,
   кад годи споменут буду ја твој урес
у ком се рај вели, гиздава ружице, 5
   тер се тој не жели без жељне тужице.
   Ако ли туј жељу има тве срдачце
   да се ја весељу, присвитло суначце,
створи ми туј милос да те ја садружу,
   тер ми ће бит силос да веће не тужу; 10
   зашто је твој прирок да се ја дресел'ју,
   такођер бит узрок мож да се весел'ју.

Напомена

Извор

Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига II, Пјесме Шишка Менчевића Влаховића и Гјоре Држића, стр. , Загреб, 1870

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.