Госпође, тва љубав велми ме усили,
да т' двору непристав службеним све дили,
и одкле у руке му слобод донесох,
велике т' ја муке рад тебе поднесох,
и већу што т' вернос ма служба ношаше,
то већу немилос тва ми чес твораше.
Коликрат урес твој тач ме зло утруди,
да чини живот мој горку смрт да жуди
чинећ ми неразлог и сваку кривину,
то нека ја небог прав прије погину.
Ја бих то све поднил весело и мило,
да нис' ти проминил' на друзих ме дило,
ну м' од тве ови дан, госпође, љубави
један прав гњив чудан прем сасма избави.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Рањина, умро 1607, пре 417 година.
