Гору јаше Марко Крајевића,
гору јаше, гору проклињаше:
„Ој проклета црна горо моја,
кад м' у теби бунар воде нема
с ћин би Марко коња напојијо, 5
добра коња и себе јунака!"
Мисли Марко да никор не чује,
то зачула вила планинкиња,
говори му вила планинкиња:
„Не кун гору, Марко Крајевића, 10
не кун гору, ни ти гора крива
да т у њоме бунар воде нима
с ћин би Марко коња напојија,
добра коња и себе јунака.
А ти хајде мало понаприда, 15
наћи хоћеш бунар воде ладне
и на њему вилу водарицу
која прима тешке водарине."
Када Марко виле разумијо
па он греде мало понаприда 20
тер налази бунар воде ладне
и на њему вилу водарицу.
Али му је Бог и срића дала
да је вила слатки сан заспала,
па се нагне на крун од студенца 25
и зачрпа два сића водице,
једног себи а другег коњићу.
Али се је били вили снило
да нон Марко воду попојијо
па се нагне на крун од студенца, 30
у студенцу понестало воде.
Одма се је јаду домислила
да нон Марко воду попојијо
пак на греде низ Ливањско поје,
у три скока поје обиграла, 35
у четвртон Марка ујимала:
„Стан почекај, Марко Крајевића,
ко ће моје водарине платит?"
Али но је Марко говорио:
„Што те иде, моја била вило, 40
што те иде, ја ћу, вило, платит!"
Али му је вила говорила:
„До два црна ока од јунака,
до четири ноге од коњића."
Али но' је Марко говорио: 45
„Не будали, била вило моја,
ну погледај у но ведро небо,
под тобон се ведро небо ломи."
Мудра била вила водарица,
мудра била, ма се приварила, 50
она погледа у оно ведро небо.
Ш њон говори Крајевића Марко,
ш њон говори и с ћордон помиће,
уфати нон у рамену главу,
али но' је Марко говорио: 55
„Ето теби, моја била вило,
ето теби што те, вило, иде,
до два црна ока о' јунака,
до четиири ноге ол коњића."
Вила оста ноган копрјајућ, 60
а Марко иде низ поје играјућ.
