Гором језди Краљевићу Марко,
Гором језди, ал' горицу куне:
„Бог т' убио, ти горицо чрна,
Кад у теби капи воде нема
Да напојим себе и Сарина!" 5
(ХЕЕЕЈ) Марко мисли да нитко не Чује,
Ал' то цула вила из планина
Па овако беседила Марку:
(ХЕЕЕЈ), Пођи, Марко, унапридак малко
Па ћеш наћи бунар воде 'ладне, 10
Крај бунара и зелене траве
Па ти поји себе и Сарина."
(ХЕЕЕЈ) Поде Марко унапридак малко
I он наде бунар воде 'ладне,
Крај бунара и зелене траве 15
Па он поји себе и Сарина.
(ХЕЕЕЈ) Ал' повика чобан од оваца:
„Не пиј, Марко, ту водичу 'ладну!,
Ту су воду виле отровале
I у њојзи ћедо окупале. 20
(ХЕЕЕЈ) Нит крстито, нитје знаменито,
Нит се смије, нит ручице даје.
Веч ти јаси свог коња Сарина
Јер ћеш младан изгубити главу."
(ХЕЕЕЈ) Викну вила као љута гуја: 25
„Мол' се Бога, чобан од оваца,
Мол' се Бога, кога си мољио,
Сто ми ћедо на руци заспало!
Ја би' теби шалу одшалила -
Трипут би' ти ја била овце." 30
Казивач: Иван Пандúр, род. 1909., Мартинци Забиљежио: Ђуро Франковић, 1995., 21-22.
