Гиздаве младости и ви сви остали

Извор: Викизворник
Гиздаве младости и ви сви остали
Писац: Џоре Држић


Гиздаве младости и ви сви остали



Гиздаве младости и ви сви остали,
   У овој радости ки сте се сабрали,

Јур ја сам по ком се добра коб нариче,
   Тогај цић сви мном се, гди приђем, уздиче.

Одасвуд туј слава с весељем приходи 5
   Јак поњем кад трава литњи цвит усплоди.

Разлици сви људи, све сунце шт' обсива,
   На радос јур свуди свак мене призива,

Ер из мојих усти, што годир се рече,
   Све небо допусти и све се тој стече. 10

Тим приђох да ове ја видим радости
   Кеј вас свит сад слове весело задости,

I да зна сваки вас, ар ћу навистити,
   Овди за кратак час благосов честити

Тој вили ка сама у круни од злата 15
   Одасвуд меу вама бисером јур цвата,

Кростој ме сви мило сад овди слишите,
   Најлише ти, вило, румени наш цвите,

Да би уживала јак рајем здружена
   Све дни сва остала наприда вримена! 20

Сај свит да т' завиди вас твој вик и потом,
   Најлише ки види да си с тим животом.

Нека т' славно име увике остаје,
   Ако и сва вриме свитовна скончаје.

Гди годир кад дођеш, туј свуди покојан 25
   Здравјем да мир ођеш, небесом достојан.

Не само чловику ну свакој живини,
   Да све за тву дику складно се сједини.

Нека су опћене све звири земаљске
   I рибе водене и птице небеске 30
 
У тој слави стећи, вас сî свит блаженством
   Да се буде рећи друг с рајсцим краљевством,

Гди чудно с грлицом соколи мирују
   I меу дробним птицам по дубју станују,

Ни се боји смрти у тој зец травици 35
   Гди су брзи хрти и вижли слидници,

Охоли још лави тере звири тврде.
   Нека се не прави нејачих да грде.

Кошута још плаха по пољу опћену
   Да пасе без страха травицу зелену, 40
 
I јелин лагахти од ловац литњи дан,
   Без сумње да дахти гди к води гре жедан

Све ти се тој збуди, нека свит даи сада
   Почине од људи ких воља узвлада.

Још краји тер море и витри студени 45
   Мир складно да створе меу собом здружени.

Ода сваке стране на сај свит толи лип
   Да земља остане у један вични хип

Травицом зеленом све дни се дичећи
   I ружом руменом рајски мирисећи. 45
 
Јак липо пролитје љепше видит злата,
   Разлико кад цвитје по пољих узцвата

I росом узсива јак дробним бисером
   Ки врî тер доплива с источним језером.

Да славиц жалосно и тужно цвиљење 55
   Сврне у радосно и мило спивање,

У тај покој стећи из гласа дан и ноћ
   Свак час те славећи нада сву своју моћ

С осталим птичицом с тобом се дичећи,
   Ар меу свим дивицам анђел се мож' рећи. 60
 
Тај славна чудеса у вик не скончана
   Будући с небеса кроз те, вило, дана

Да свако створење све дни вика свога
   За твоје живљење вину моли Бога.

Глас један смиљено у дне и у ноћи 65
   Пуштаје љувено врх своје све моћи:

О Боже једини, ки свему будући
   Створитељ истини и краљ примогучи,

Умрлих мољење ако т' је угодно,
   У ком је снижење све за те подобно, 70

Буди милос твоја у семуј животу,
   Да овај госпоја продљи сву липоту

У сî хип младости вично прибиваје
   А нîдне старости врх ње влас неимаје.

Покле с' дал да змија нигдар се не стара, 75
   Ка се у круг свија и рани јад ствара,

Тој се зна очито јер крипос туј има
   Да свако јур лито младос на се прима.

Ето још меу птице, праве нам, на сај свит
   Једина фенице да ће вично живит 80

У исток на гори, ка се сама ставља
   Срид огња да гори и пак се понавља.

Кростој, вишњи Боже, не дај над том вилом
   Да игдар смрт може хвалит се свом силом,

Зач кроз ње липости множи се силимо 85
   Да твоје милости у рају видимо,

Мислећи у себи: ка има бит слава
   У твој двор при теби, гди се све познава!

Јур покле ћутимо тај покој и радос
   Овди ку видимо кроз овуј тву младос. 90

Ка нам се анђел мни не само липотом
   Ну свим што не тамни, Боже, прид правдом

Тој ли ју игдар хоћ' узет с' свита сегај,
   Чин' да нас смртна ноћ обујми прî тегај.

У њем теј жалости нека не чујемо 95
   I да теј грдости видит не будемо,

Ка би за њом била, а тој сам добро знаш,
   Ар је овај вила сва дика и мир наш.



Извор[уреди]

Стари писци хрватски, књига 33, Џоре Држић: Пјесни љувене, страна 24-27, Југосалавенска академија знаности и умјетности, Загреб 1965.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Џоре Држић, умро 1501, пре 523 године.