Покли се на разум једини на свити
прихитри тај твој ум сад хотје ставити,
чин' с вељом љубави, да ступи твоји слиде
тај десни пут прави, ки мали сад виде.
Немој чин'т' никада за ума бит зрела,
да те чин припада тјерат труд до чела;
ер на врх тко жуди ке горе висок доћ,
тријеба је, потруди прије тога да сву моћ.
А тому разлог прик није, бивши речено,
у земљи стоји вик свуд злато скровено,
што већи непокој при будеш поднити,
све ћ тој, знај, већи број пак славе добити,
ка ти ће чинити, да у дуга времена
буде глас живити од твога имена.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Рањина, умро 1607, пре 417 година.
