Вазми свјет ови мој, ки ти ћу сад рити:
немој се толикој трудом зло морити,
уморни ну руци подобан ред подај,
у једној да муци не пати свеђер вај,
знавши да разлог јес и обичај од свита,
да трудну сваку чес чекан мир почита.
Скоро ће прид скут твој звир она паднути,
ку стрила твојих бој тач зло ктје ганути,
тер ћеш још на ње час и мене дозвати,
да с тобом буду час справна доћ кушати.
А ја ти толикој жуђу тој видити,
радости у чудној чудно ћу живити,
видећ, што т' ма пјесан наречна јур рече,
да ти се створа ван не створи ни стече.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Рањина, умро 1607, пре 417 година.
