ГОСПОДИНУ ЏУХУ РАЊИНИ, ПРИЈАТЕЉУ СВОМУ, РАЗГОВОР У СМРТ БРАТА ЊЕГОВА ДАВА. Писац: Динко Рањина
153. песма Пјесни разлике
ГОСПОДИНУ ЏУХУ РАЊИНИ, ПРИЈАТЕЉУ СВОМУ, РАЗГОВОР У СМРТ БРАТА ЊЕГОВА ДАВА.
Ако те на свит сај смрт з дразијем растави,
на свему хвалу дај вишњојзи љубави,
никако тер немој патећи теј смеће
цвилити толикој жестоко одвеће.
Плач пода пуку злом, ки мисли не ставља,
створен'је створцу свом како се одправља.
Теби се меу свиме подоби на сај свит
поразом свакиме несреће руг творит.
Тај смртна худа чес, што га је скончала,
живот му вјечни јес не хтећи подала.
Из земље хотивши да жито ново гре,
тријеба је, разгњивши прије тога да умре.
Тач нами прије всега тријеба се раставит
животом, вишњега хотећ се добавит.
Он сада, могу рит, да мирно прибива,
ер трга свих добит бесвршну ужива.
Свијет је ови перивој, сунач зрак над ким сја,
у кому велик број јес воћа и цвитја,
а створац од згоре над свима господар,
утргнут ки море, кад хоће коју ствар,
ки мнократ опћи пак брат' ствари зелене,
цић да их сунач зрак али лед не свене.
Знај, море тко броди сејсвитне невоље,
што га се слободи прије, толи све боље.
Тим право ни, туга да с тобом борави,
ако се од дуга он робства избави.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Рањина, умро 1607, пре 417 година.
