СКАЗАЊЕ ДРУГО
СВЈЕТНИК I ПАРИДЕ
СВЈЕТНИК:
Срећа је наша прем велика,
краљевићу, да се оди
ван осталијех свијех бојника 135
сама твоја влас находи;
тијем послушне уши сада
дај свјетнику твом верному,
тер се мојијем свјетом влада,
ко је разложно знању твому. 140
Ти си плахе још памети,
за све да си пун хитрине,
а од стара младу свјети
свеђ велику кориш чине.
Што не одкри твој дружини 145
мисли отајне и пожуде,
веома добро ти учини
изврсне су тве осуде.
Некрепак у себи
сваки се пук прави; 150
тајати што је тријеби,
он мучно потаји.
Ну мени, ки тебе
свјетујем, и слидим
у сваке потребе, 155
подобно ко видим,
потајне тве суде
не држи скровене,
и твоје пожуде
не таји од мене. 160
На твому ти на дијељењу
Пријам ћаћко твој нареди,
у свакому да чињењу
моје свјете тва влас слиједи,
у потребе за што многе 165
ставну позна моју виру,
и корисне ме разлоге
и у боју, и у миру.
ПАРИДЕ:
Старци су на свијети
у дјелијех својијех сви 170
сумњиве памети,
од веће страшиви.
СВЈЕТНИК:
Старца сумња и страх
не уди никада,
а често младац плах 175
у штете упада,
најлише у власти
који се угледа,
и старијех не части,
ни владат њим се да. 180
ПАРИДЕ:
Краљи се с памети
и с умом рађају,
и у миру и у штети
мудро се владају;
тијем за све моја влас 185
потребе не има
владана бит данас
твојијема свјетима,
мисли ћу ти ме одкрити,
и ка ствар ми чинила је 190
по пучини валовити
у спартанске доћи краје.
Знаш ко Екуба мајка моја,
мном теготна кад је била,
сред ноћнога сње покоја, 195
главњу огња да је родила.
Ко то ћаћку мом сповидје,
по наредби од пророка
родјену ми заповидје
да се пода смрт жестока, 200
а то ер њему страх подаше,
да она главња пламе пријети,
кијем у доба има наше
славна Троја изгорјети.
А то други огањ није, 205
нег ли огањ од љубави,
ки се у срцу мому крије,
и му младос жеже и трави.
Али мајка милостива
врх праведна свога рода, 210
од ћаћкова скри ме гњива,
и пастијеру вјерну пода.
С многом помњом он ме одхрани
посред гора и ливада,
гдје краљевски род не знани 215
живјех пасућ кротка стада.
Памет, говор, и прилика,
свједочаху вазда мене
од племена од велика,
а не од крви потиштене. 220
Здржи у себи Ида гора
једно мјесто прем скровито,
густом китом честијех бора
одјевено и повито.
Сваки пастијер туј се стреса 225
доводити мирне овчице,
ер богови од небеса
туј доходе и божице.
Једном пазећ ја одтоле
славне Троје и честите 230
бијеле дворе, грађе охоле,
по свем свијету гласовите,
пода мном се земља стресе,
а ненадни страх ледени
свијес и памет му занесе, 235
и утрну крв у мени.
Приста трешња страшна ова,
али мој страх још не прође,
кад навјесник од богова
Меркуријо к мени дође. 240
Љуби краља вишњијех страна
Јуноне ми шњим се објави,
и Паладе вриједна и знана,
и божица од љубави.
Чим у страху ја ледену 245
љуту и горку ћутим муку,
Меркуријо тад злаћену
мени у руке да јабуку.
Врзи стране страх прихуди,
ријеч божјега би гласника, 250
тер божице ове суди,
Чија љепша јес прилика.
Злаћену ћеш туј јабуку
њих најљепшој поклонити;
небескога краља одлуку 255
настој уред испунити.
Рече, и крила сва к боговим
пут небескијех двора управи,
и здружена смјењем новим
с божицами мене остави. 260
У толико срећа мила,
ко се ови суд догоди,
по билезијех бјеше одкрила,
да Пријамо краљ ме роди.
СВЈЕТНИК:
Пун сам тешке муке и труда, 265
ки величак страх дава ми
ради твога тега суда
међу славнијем божицами.
Међу силне тко год власти
руке улага своје и свјете, 270
може изити с малом части,
а дорадит тешке штете.
Ти, који си од планине
низок пастијер досле био,
не надане у висине 275
хрло си се залетио.
Човјек, који пут небеса
из ненади крила диже,
трепти, стини, боји се, и стреса,
да не паде још на ниже. 280
ПАРИДЕ:
Рајске образе пуне дике,
помно узех ја пазити;
достојне су све колике
осуђене лијепе бити.
Све три лијепе, али моје 285
око украда и заводи
Венерина слика, од које
љувени се бог породи.
С наглом жељом све три жуде
славу понијет од лијепости, 290
тер ме дарим мите и нуде,
пунијем сваке честитости.
Јуноне ми славна обита
моћ краљевску и владање,
а Паладе племенита 295
неизмјерну снагу и знање.
Рече у посмијех сладак дости
лијепа мајка од разблуда:
краљества су и крипости
од велике смеће и труда; 300
даре ти ћу ја љувене
и краљевске даровати,
да у дружби лијепе Елене
будеш младос тву трајати.
Како хоће разлог прави, 305
правду учиних ја подпуну,
и божици од љубави
од љепоте подах круну.
Тијем, за добит лијепу Елену,
пут не родна дођох града; 310
ову мисо му скровену
нашој дружби таји за сада.
СВЈЕТНИК:
Прем како су тве пожуде
ја ћу мисо тву тајати,
ну те молим, да ме буде 315
помуо тва влас послушати.
Страх ме је, с твоје те љубави
да краљество славне Троје
зла се тешка не добави,
и не упаде љуте у боје. 320
На свијету је краљиц веле,
ке се нијесу још вјериле;
добровољне и веселе
с тобом би се све здружиле
Боље је с миром другу имати 325
и мањега од уреса,
нег у боју и у рати
стат с божицам од небеса.
Елени су сви у роду
краљи свијетли од Греције; 330
бојне краље и господу
грабшам вријеђат мудро није.
Ну још да се нитко не ће
за тач славну бит госпоју,
нег да имаш шњом без смеће 335
миран трајат младос твоју;
ствар је веома недостојна,
краљевићу племенити,
љуби, ка има свога војна,
на сву љубав примамити. 340
ПАРИДЕ:
Није достојно, да ти тако
хоћеш мене свјетовати
у ствар, гдје знаш, да никако
ја те не ћу послушати.
СВЈЕТНИК:
Краљевићу, вазда теби 345
смионо ћу и слободно
споменути, што је тријеби;
ти чуј, што ти јес угодно.
ПАРИДЕ:
Угодно је имат мени
рајску лијепос, пуну дика, 350
без ке живот мој рањени
уздишући мре без лика.
Одлука је бога Јова,
да она има моја бити;
тко да с вољом од богова 355
не буде се угодити?
СВЈЕТНИК:
Од богова воља није,
цијећа женске једне главе
да се вас свијет свађа и бије,
нег да у миру сви бораве. 360
Разбора си пун и знања,
помно мисо тву разбери,
с неразложна плаховања
штете очите тве не тијери.
ПАРИДЕ:
У што могу ја упасти? 365
Од шта памет ма да преда?
гди мој ћаћко својом власти
свему свијету заповиједа
Греција не само,
нег да вас дође свит, 370
ми страха не имамо
свијем се свијетом бит.
Ну нашу бесједу
остав’мо за сада;
с весељем к нам греду 375
поклисари из града.
