Тко ми ће, јаох, дати од суза туј помоћ,
да будем плакати по вас дан и сву ноћ?
Дајте ми ви, рике, вашу влас за сузе,
покли ме све дике нагло смрт зла узе,
ако ти цвили, кад ме срце, јаох, моје5
кти пукнут овди сад рад муке на двоје,
и ви сад за мал час скажите, ме пјесни,
сеј моје зли пораз жестоке љувезни.
У ове ме незгоде, смирно ја мољу вас,
ако се находе милости ке при вас,10
с лугови све воде здружте мој плачни глас,
покли смрт на сај свит, смрт љута, немила
отруни они цвит, ки би цвит свих вила,
од кога говори свак скупно, да нигдар
нарав сгар не створи на свиту љепшу ствар.15
Зач, смрти зла, прика, ку дух мој не знаше,
умори ону, ка још живјет имаше?
зла смрти немила, што толи худа би,
да они цвит од вила тач нагло погуби?
У ове ме незгоде, смирно ја мољу вас,20
ако се находе милости ке при вас,
с лугови све воде здруште мој плачни глас.
Што смрти, вај, мене с том вилом растави,
ка само почтене мисли у дух мој стави?
да ли твој зли умор, јаох, хотје на свити25
под један тврд мрамор липости све скрити?
За што ми, вај, чело ти хотје однити,
које ме весело чињаше живити?
за што ли загуби му славу на свити,
рад које само би драго ми живити?30
У ове ме незгоде, смирно ја мољу вас,
ако се находе милости ке при вас,
с лугови све воде здружте мој плачни глас.
Ах смрти прихуда, смрти зла неправа,
зло т' ме сад од свуда злед твоја скончава.35
Тва ме стрил проклета зло хотје ранити,
ну чин'т' мож опета, да будем жив бити.
Поколи ме благо тако кти однити,
већ мени није драго на свиту живити.
Од сад се мој правит живот ће зла болес,40
покли ме раставит кти ш њоме твоја чес.
У ове ме незгоде, смирно ја мољу вас,
ако се находе милости ке при вас,
с лугови све воде здруште мој плачни глас.
Напуни живот мој смртнога смрт труда,45
смрт живот ка би њој, а мени смрт худа,
тер моје нередно и тужно сад стан'је
друго ни, нег једно жестоко плакан'је,
и тач худ пакљени труд срце вазима,
да разлог у мени своје мјесто не има.50
Ти мени, ма вило, чим живи на свит сај,
чини јур прем мило уживат вјечни рај.
У ове ме незгоде, смирно ја мољу вас,
ако се находе милости ке при вас,
с лугови све воде здруште мој плачни глас.55
Ти сама твом власти од вјечне љубави
жељен'је од части у срце ме стави,
пјеснима мојим ти сама да ти крила,
да буду летити к небесом јак стрила.
Што ја сад јадован, вај мени небогу,60
овога свијета ван бит с тобом не могу,
разлог, знај, нарави бјеше и ма веља слас,
да мене смрт стави прије тебе под сву влас.
У ове ме незгоде, смирно ја мољу вас,
ако се находе милости ке при вас,65
с лугови све воде здружте мој плачни глас.
О свите химбени, о смрти неправа,
зао т пораз сад мени твоја стрил задава.
О худа ма чести, о звиздо немила,
злом ти си болести срце ме ранила70
дав, смртна да ми тма сунце оно одили,
ко очим мојима вођаше дан били.
Праведно наш се вик живота говори
сан, ки сни немоћник и сјен, зрак ки твори.
У ове ме незгоде, смирно ја мољу вас,75
ако се находе милости ке при вас,
с лугови све воде здруште мој плачни глас.
Одколе тва липос једина примину,
свакоја, знај, крипос на свиту погину.
Не само повену све дубје и трава,80
да ну још жуђену плод земља не дава.
Не само пастири плачу те, госпоје,
да ну још све звири, у гори ке стоје.
Без тебе по вас дан и сву ноћ све виле
у чудан плач један жестоко све цвиле.85
У оне ме незгоде, смирно ја мољу вас,
ако се находе милости ке при вас,
с лугови све воде здруште мој плачни глас.
Љубав, ка све силе на свиту свим пржи,
вас свој лук и стриле у пече искрши,90
стојећи кон врила на росној травици
ођоше њих мила пјеван'ја славици,
и кад те у свој трак смрт тужна сједини,
на подне сунач зрак мрклу ноћ учини.
Вридности ради тве, ка свим глас вазима,95
небо се покри све облацим црнима.
У ове ме незгоде, смирно ја мољу вас,
ако се милости находе ке при вас,
с лугови све воде здруште мој плачни глас.
Када свит оћути, да с' смрти у руке,100
море се све смути од јада и муке,
мој се ступ камени обори, врх кога
мир сташе јур мени уфан'ја свакога.
Ти вило, ка би ме блаженство све моје дни,
умривши с тобоме све моје добро одни,105
поколи твој урес прикрати смртна моћ,
најсвитљи дан ми јес бес тебе мркла ноћ.
У ове ме незгоде, смирно ја мољу вас,
ако се находе милости ке при вас,
с лугови све воде здруште мој плачни глас.110
Смих ми је зла болес, свака слас грчило,
зрак вишњи од небес пакљено тамнило,
почтена тва гизда пуна све љубави
небо ми без звизда све тамно остави,
све ми се тамно мни у тминах живити,115
сунце ми свитло ни без тебе на свити,
без тебе сви сада виде се моји дни,
како но ливада, ка плода не чини.
У ове ме незгоде, смирно ја мољу вас,
ако се находе милости ке при вас,120
с лугови све воде здружте мој плачни глас
Без тебе остах ја прем тужно све боде
јак поље без цвитја и рике без воде,
живот се мој јадан без тебе сад броји,
како но дуб један, ки осјечен сух стоји,125
тер могу без вари, вај, добро сад рити,
да крипке ни ствари ни истине на свити,
мени сад небогу ман те је цвилити,
ме сузе не могу веће те вратити.
У ове ме незгоде, смирно ја мољу вас,130
ако се находе милости ке при вас,
с лугови све воде утјеште плачан глас.
Дамон, ки час има од славе и знан'ја
пастири меу свима, ки пасу иман'ја,
пландујућ сва стада под дубјем, гди сташе135
пун плача и јада теј ријечи вељаше,
гди толи велика мука га мораше,
од смрти да слика мени се чињаше,
скровено њега, знај, под борјем ја туј стах,
гди његов вас цвил тај с свим добро чут могах,140
ки чиме к небу тја теј ријечи вељаше,
у корје од дубја нож их мој рјезаше,
вридно тач будући њих славно тој име
нека се растући понавља све вриме.
