Дзангле град би, који вилу да, ка мене
прем сасма посвоји кроз жеље љувене,
од ке мњу да нигдар липша се на свијети
умрла ниједна ствар не може видјети.
Кад вишњи ње гизде створит се приправи,
најлипше све звизде у једно састави,
радости од веље у вјечној висини
чудно се весел'је прем сасма учини;
а јада с тугами за дуго вримена
осудним душами не да рат пакљена.
Створац ти, ки гори у вишњих све суди,
љепоту сатвори таку, цић да људи
могу, чим гледати узбуду ње дике,
кигод дил познати његове прилике.
