Дворећи њеку вил јур ми се дотужи,
мних прићи у ње крил, хтих да ме садружи:
дворнији кад бих бил, служећи вили тој,
ранил' би својом стрил горчије живот мој.
Одлучих њеки дан поћ служит горску вил, 5
једа бих туј познан и примљен у ње бил.
Приђох луг у зелен искати овуј вил,
ето лип млад јелен притече у мој крил.
"Ход' та, - рих - јелинак, ја за те не прашам;
нî мој крил пелинак, да вас ја напасам. 10
Ја питам горску вил ка с вами прибива,
с ком, праве, зора бил' и сунце исива."
Запјеше још тај час два славја из луга,
кликоше у глас вас онај туј два друга.
Рих: "Нî ми кад слишат, ер вашу иштем вил; 15
гди опћи хтил бих знат, да бих јој слуга бил."
Обидох тај луг вас иштући овуј вил,
вапијах хип и час: "Камо се с', вило, дил'?"
Нигдир ју не позрих, нигдир је не би чут:
"Једа је овој - рих - у дружби од кошут?" 20
По[д] дубком у сјенцу туј трудан почех цкнит:
"Протива студенцу - рих - жедна доће пит."
Када је јур не би: "Вај, - рекох - Боже мој,
једа је на неби ка ина дружба њој?
Ја горске виле рад оставих липу вил, 25
тер велми тужна сад обију рани стрил!"
Ну грозно уцвиљен туј заспах под борком,
о[д] дразих одиљен жалости пригорком.
Угледах ето вил с крилами од злата,
слетјела да би бил' од анђел из јата; 30
љепшега позора нег свитло суначце,
ер би од мрамора стопила срдачце.
"Што с' - рече - нагал тач, што хоћеш од мене?
мори те, видим, плач и жеље љувене."
Путан:
Милости твоје рад, анђелска крунице, 35
слиши ме, молим сад присвитло тве лице.
Служих ја, госпоје, привирно њекој вил,
да би ме у моје помилит туге хтил'.
Не хоти онај вил ме службе да види,
како би разлог хтил прав чловик ки слиди. 40
Рекох сад поћ служит у твоје милости,
да би ми не тужит љувеном горкости;
тако ме ћ, госпоје, примити на службу,
да бриме све моје у тву бих бил дружбу.
Горска вил:
Вишња је облас тој моћ служит горску вил, 45
моћ стећи урес мој и прити у мој крил.
Не ишти на сај свит од мене љубави,
на неби мој се цвит ужива у слави.
Пођ' сада тер служи коју си почел вил,
једа те садружи и прими у свој крил. 50
Знаш закон виле те, не хтиј јој сакривит,
неће ти срце тве узаман огнивит.
Ер праве, добре вил немилос нî такај
да ти ће својом стрил дат вични труд и вај.
Весело служи њој, кајат се нећеш, знај, 55
ер те ће у крил свој примити вила тај.
Путан:
Велика госпође, а би ли она хтил'
плач мене да ође од љуте срца стрил?
Тужил сам при[д] том вил срчаном болести,
једа би она хтил' ме туге однести: 60
никада онај вил не хти се умолит,
да ми је худом стрил од срца не болит.
Сузама њу молим да би се кад смилил',
ма хоће да болим вас живот од ње стрил.
Тако сам у тугах које ти не вим рећ 65
и худих још муках, ер ме ти примит нећ.
Горска вил:
I ти си нагал прем, стрпи се њеки дан,
ја с тобом зач ја грем, бити ће начин дан;
ја ћу вил туј ганут нека те помили,
да веће тај плач љут тве срце не цвили. 70
Твоја је доброта за ку се пристоји
да те вил љепота тве жеље напоји.
Доброј се вољи дај, добра ти хоће вил,
под моју влас је, знај, узрасла у мој крил.
С неба је, сцијени се, таке је нарави, 75
блажени тај ки се ње дружбе добави.
Ниси ју познал још које је крипости,
ни толи брзо мож стећи ње липости.
У служби напридуј, нека т' се плата да,
а жалос охај туј и сузе теј сада.80
Путан:
Дану ти, госпоје, придај ме тој вили,
једа ме у моје кад туге помили;
а ја ћу за туј вил не бранит живота
којој сам слуга бил, - зна твоја доброта.
