Два се драга у шуми састала,
нико не зна да се састадоше,
нег шумица у ком се састали.
Шумица је води повидала,
вода ладна косов-птици малој, 5
косов-птица ливади зеленој
а ливада бијелима овцама,
бијеле овце својем чобану,
а чобан је на путу путнику,
а путник је на мору терговцу, 10
а терговац селу маленому,
мало село дјевојачкој мајци,
стара мајка драгој ћери својој.
Тешко куне млађана дивојка,
тешко куне и у камен туче: 15
„Ах шумице, огњем изгорила,
водо ладна, попило те сунце,
косов-птицо, разнили те орли!
Ах ливадо, не зеленила се,
бијеле овце, да би покрепале, 20
ах чобане, убили те ајдуци,
а путника ухватили Турци,
а терговца море не носило,
мало село куга поморила,
мајку стару гиава заболила 25
која ме је данас укорила
и с мојим ме драгим омразила!"
↑„Зора далматинска", година III, 1846, бр. 17, стр. 133-134. Варијанте: у својој збирци „Народне пјесме отока Хвара", Сплит 1976, ја сам уз умотвор бр. 50 (који је налик примјеру нашег избора) навео томе умотвору на стр. 584. читав низ публицираних и рукописних иначица.
Извор
Олинко Делорко: Народне пјесме отока Зларина, "Народна умјетност", 1980, књига 17, стр. 293-294
