2420
Пјевање XV
Сред пристоља небескога 1
Ниедна звиезда већ не сјаше,
Нег' сред свиетла сребра свога
Смркнут мјесец блиед хогјаше.
Ноћ бјежаше тамне у јаме 2
Чујућ блису данак биели,
Прие нег' сунце кроз све пламе
Црну тмину ње устриели.
У истоку руменому 3
Стопрв витиех иза гора
У свом колу злаћеному
Утјецаше лиепа зора;
Кад ћауши брзи од више 4
Нетом први зрак удари
На дворове дохрлише
Дубио вачкием поклисари.
Од паше им носећ гласе 5
Да с харачом буду доћи,
Ер најбрже цар справља се
Свом господом у лов поћи,
Поклисари справни стаху 6
I прие нег ли зора изиде,
Тер ћауше изгледаху
Нека чести све' развиде
ПЈЕВАЊЕ XV. 301
Тием уреда заедно с њима 7
Одјахасе к равном пољу,
Гдје под својием шаторима
Цар чека их на пристољу.
Сусрете их ту најприје 8
Цауш-баша Али Ага,
Кл што може најдворније
Из срца их прими драга.
С њима благо проговори 9
1 добро им да уфање,
Тим укину и разори
Страх и тужно њих скончање.
I бивши их у кафтане 10
Златне обуко свеколике,
Обуче им и дворане
За учинит веће дике.
Под шаторе пак у цара
Кап Ага их повео је, 11
Нека, обичај ко је стара,
Хараче му даду своје.
Ке прид њима ту ношаху 12
Капиџије царскиех врата,
У хаљинах који сјаху
Од гримиза и од злата.
На пристољу привисоку 13
Под шаторим цар сигјаше,
Тумбану му на широку
Кита перја трептијаше ;
На дно кога драги ками 14
Свјетљи од сунца свиетло сива,
Тер сунчаним свим сраками
Свачие очи засљепива.
Обучен је суху у злату, 15
Обли бисер гдје се изреди,
Тер у руху тач богату
Сја у царској заповједи.
Горња му је кабаница 16
Сред уреса неиречена
Сва мошковскиех од лисица
Лиепием кожам постављена.
302 ДУБРОВНИК ПОНОВЉЕН
Под мигали ми! стоји свила 17
Златне у евиете и/.аткана
Ком земља а;1 сва прикрила
Урешена са свиех страна.
Из окола у два реда 18
Дворани му снижно стаху,
Тер с његова ту погледа
Сви од страха трептијаху.
Обучени бјеху и они л(и
Свиетло у злато и у свили,
Тер су златни и свиони
У зраку се просвјетлили.
Вигјитше се мегју њима 20
Ко да 'е стадо јагањаца
Заеднн с биелием бадумима
Њеколико стат црнаца.
А у првој бјеху чети 21
Пјесци уреса пуни мнегн,
Сваки од њих крилим лети,
Кад цар лети коња свога.
Код пристоља најближи се 22
Кајинуикан паша види,
Ки се у срцу дворбом гризе
I у лицу бригом блиди.
I он и свак ини с њиме 23
Гдје цар славни заповиеда
Свием руками свеза ниме
Трепти, мучи, земљу гледа.
Сам узмножан на пристољу 04
Поноси се цар честити,
1 на своју влада вцљу
Многе круне на сем свити.
Прида њ тако изиђоше 05
С драгоманом поклисари,
Тере трикрат поклекоше
За испунит закон стари.
I бивши се понижили „„
Управ њему са свом власти,
I лиепо му учинили
Све што веће могу чнсти :
ПЈЕВАЊЕ XV. 303
Јакимир му лист поклони 27
Дубровачке од господе,
Гдје му пишу јад сиони
I несрећне своје згоде.
П.ика милом у начину 28
Слатко и дворно уста отвори
Тер кроз благу своти, тишину
Узе овако да говори:
Недобитни, узвишени, 29
Причестити царе избрани,
Ки си у вјечној славан цјени
Игдје сива зрак сунчани;
Кога краљи сви од свита 30
У најдаљем ки су крају
За госпара гласовита
I познају и клањују;
Кнез и с њиме сви властели 31
Вјерна града Дубровника
Подложит се ки су хтјели
Цару Орхану још од вика,
Ето су ти сад послали 32
Обичајни харач с нами
Који смо ти ми придали
Засве љутием у тугами,
Бивши трешња прем немила 30
У великој у горкости
Заједно с њоме поразила
Наше срећне честитости,
I нас лиепи град сатрла „ .
Гдје слобода свегј цаптиаше,
Кога слава неумрла
По свем свиету досле сјаше.
Тер смо једва плачни у себи 35
Ови харач ми скупили
I за не бит криви теби
Вишњему смо сакривили ;
Бивши дјецу и сироте 36
Уцвилили свеколике,
Ки неимају свое животе
Чицм уздржат с чести прике;
304 ДУБРОВНИК ПОНОВЉЕН
Ер је огањ све згорио 37
Игдје ишта ми имасмо,
Тер глад град је приклопио
Да тием једва живи остасмо.
Али, славни господине, 38
Ни'е већ твога Дубровника,
Ако њега не поможе
Не подигне власт велика ;
Ако њега не поможе 39
Тва десница на сем свити
Која сама сад га може
Из зла овога извадити.
Не просимо помоћ ину, 40
Нег' што вишњи надахне те,
I за вашу величину
Што пристојно познаћете.
У теби су сва уфања 41
I све наше среће праве,
Слободи нас од скончања
Рад велике твоје славе.
Неприатељи да немили 42
I сви краљи свиета овога
На град су нам наступили
Са свом силом царства твога ;
Кому бисмо ми тадара 48
Утекли се у тој смећи
У Отманскога нег' ли цара
Од свиех цара кл 'е највећи ?
Који знамо да цјећ части 44
I цјећ царске своје дике
Не би кратио своје власти
Блага и војске све велике :
Ни би мого притрпјети 45
Неприатељска сила прика
Да нам буде град отети
Ни да обори Дубровника.
На исти начин што можемо 46
Учинити тужни сада,
Славни царе, гдје гинемо
Разорена посред града?
x
ПЈЕВАЊЕ XV. 305
Пастићемо на кољена 47
Прид могуће ноге твоје
Да за славу твог' имена
Наше угледаш непокоје;
Молећи те уздигнути 48
Да нас будеш славном руком
Прие него нас јад приљути
Сата рише смртном муком.
Десници је твој подано 49
Згар с небеси да на свити
Све градове може уздано
1 орити и градити ;
1 несрећне све да може 50
У честитост ставит праву,
I клех туге саметоше
Повратит им предњу славу.
Већа бит ће дика твоја 51
Да схранити нас узбудеш,
Нег да вас свиет љута боја
Твојом сабљом придобудеш.
Знашли, царе милостиви, 52
Клетву твога од увјета
Да у свакој супротиви
Бранит ћеш нас свега од свиета?
Умиљено зато сада 53
Величанство тве молимо ,
Помилуј нас да се од јада
Под твием крилом сахранимо.
За све душе родитеља 54
Дједа твојиех, свиех прадједа,
Погинут нам сред дресеља,
Примогући царе, не да'.
За заклетве славне твоје 55
I свиех иниех стариех цара,
Гани срце мило твоје
Врху твојих харачара;
Нека и наприед по сва доба 56
Дубровник ти виеран буде
I у послуху, ко е' подоба,
Згара твоје на пожуде. ,. ( ,:-
<Палмотии. 20
306 ДУБРОВНИК ПОНОВЉЕН
Н
Нека свуди гласимо те 57
Драгием ћаћком од милости,
Ки поврати нам животе
Примогућпм свом крепости,
Изван што тва величина 58
Ствар милосну учиниће,
I с храбрена тако чина
Богу и свиету угодиће.
Ми савише виерни твоји 59
Моли ћемо краља од неби
Да чести тием у покоји
Свака добра пода теби ;
Да ти вас сај свиет робује 60
I да од твојиех неприатеља
Свак те види, свак те чује
Гласовита сатритеља.
Што ти вишуји допустио 61
С обилности прем великом
Нека би се усвисио
До небеса правом диком.
Приста овако бесједећи 62
Ту Јакимир ронећ сузе,
А драгоман засве у смећи
Изговарат ово узе;
Тере веће сви мучаху 63
D жестоком непокоју
Чекајући љуту у страху
Да упазе сврху своју ;
Када Мехмет цар могући,
Који чуо помно бјеше
Трешњу, и како плам горући
Вас Дубровник згорје и здеше;
Размишљајућ царства од свита 65
У висини свој узмножна
На зла овако страховита
Да су у бићу свом подложна ;
Гану срце на мољење 66
I велику смећу зачу,
Тер одлучи да смиљење "
Буде указат таком плачу.
61
ПЈЕВАЊЕ XV. 307
Тијем засве он не бесједи 67
Ни краљевскием поклисари,
Нег' мучећи слуша и сједи,
Ко је царски закон стари ;
Рањен љутом тад жалости 68
Хтје свакако да говори,
Тере благој у милости
Љубежљива уста отвори.
Рече веома кајмакану: 69
Питај, је ли ка риеч друга,
Да је реку на науздану ,
Њихова ме смета туга.
Кајимакан ступи ниже 70
I цареве риечи рече;
На које се поклониШе
Поклисари ту најприеће.
Пак у кратко опет рјеше,
Да прид царем знааием тако 71
Доста један уздах бјеше
Да потребно позна свако.
За овием покли свак муцаше, 72
I дахом се ту не крече,
Руками им указаше
Да изиду надвор веће;
Гдје весело Али ага 73
Причека их свом господом,
Уживајућ срца из драга
Ер су мирни с добром згодом;
Ере их је љубежљиво 74
Примогући цар примио,
I опета милостиво
Из прид себе отправио.
Тием ко права да господа 75
Чашћеуи су у љубави,
Чауша им чету пода
Да их допрате дома у слави.
С којием они одјахаше 76
У великој дици и хвали,
Што се вику не надаше
Бивши злу чес изгледали.
308 ДУБРОВНИК ПОНОВЉЕН
"
I ко од турак' њих сусрета 77
Да иду с таком славном власти,
Клања им се до дно пета
I чини им праве части;
Видећи их свиетлом срећом 78
Да су од цара узвишени,
Гдје цјењаху с горком смећом
Да ће остати затворени.
Али они ко догјоше 79
У Сагару на све дворе,
Пријатеља множ нагјоше
Кл су дошли с њим' да зборе ;
Ки великом у весељу 80
Цјећ њихове честитости
Дохрлиле да сву жељу
Објаве им у радости.
Таки у себи закони су 81
Од овога ташта свита,
Да свак хоће бити близу
Пријатеља свием честита;
Ну ако Се приобрати 82
У злу срећу чес блажена,
Далеко ће свак те стати
Незнајућ ти ни имена.
Поклисари бесједише 88
С њима мило, слатко и благо,
А пака их отправише
С многом дворбом веоми драго;
Примајући друге и треће 84
Пријатеље кл доходе
Честитит им добре среће
1 веселе тако згоде.
Исти дан их походити 85
Царски глунци још догјоше,
Ки да их буду прославити
Бубње и трубље донесоше.
Тер прид двором свиколици 86
Лиепу у складу удараше
I у веселој слави и дици
Госпоцке им части даше.
ПЈЕВАЊЕ XV.
309
Скупио се пук од свуди 87
Да се мило обрадује,
Ну се у себи веоми чуди
Гдје ове лиепе свирбе чује;
Тер честиту за господу 88
Поклисаре позна и циени,
Гдје кроз славну види згоду
Да су овако почашћени ;
I њихове држи власти 89
Прем за веома ствар велику
Гдје им чује царске части
Кроз оваку чинит дику.
Они у такој честитости 90
Гледајући мирне жеље
Ваздан милој у радости
Све примаше пријатеље.
Тер се сваком веома харни 91
Кажу дворној на љубави,
I у начин благодарни
Глас уздижу својој слави.
Али сами како осташе 92
I свакием их ноћ раздиели
У свој свиести смишљат сташе
Што су чули и видјели.
I видећи лиепо и драго 93
Да 'е цар с њима говорио,
I од побјениех злато и благе
Да ни'е иск6 ни просио;
Љутога се од скончања 94
Свршно веће слободише,
Тер широка на уфања
Срца своја растворише.
Немгле прије да слободе 95
Поклисаре горка од ваја
У Оруча се ки находе
Затворени сред сараја;
I потребе да од града 96
Буду остале извршити,
Од плачнога нека јада
Чине му се избавити.
310 ДУБРОВНИК ПОНОВЉЕН
"
Ну прие тога знати жуде, 97
Кад су цару харач дали,
К6 њихове смеће худе
Указо је ту да жали;
Што ли 'е паши кајмакану 98
Говорио пак за њима,
Нека знају на уздану
Које мисли на њих има.
Да их знање то поможе 99
Сутра на исход зоре благе
С лиепом части отидоше
У царева у Кап аге :
Ки се бјеше намјерио 100
На свем царском говорењу,
I пак чуо и видио
У кому је он смиљењу.
Кап ага их срете и прими 101
С многом циеном лиепо и дворно,
Тер бесједит узе с њими
Љубежљиво и разборно.
Указа им жалост многу 102
За Дубровник он да ћути,
I у свакому да разлогу
Жуди их моћи уздигнути.
Сповипје им, ко цар исти 103
Љуто жали њих несреће
I да од сваке свж користи
Град им љуби веле веће;
I да паши цјећа тога 104
Припоруке многе учини
Да их гледа врху свега
Да не буде у кривини.
Сврши и рече: докли овако 105
Цару виерни ви будете
На овиех вратих добро свако
I све среће имаћете.
На ове риечи поклисари 106
Срчано му захвалише
I свезани таком хари
Од њега се одицлише.
ПЈЕВАЊЕ XV. 311
Тере за тием отидоше 107
У Али Аге Чаус баше
Да их и он што поможе,
I врх тега ку риеч скаже.
Нагјоше га по све стране 108
Гдје наредбе помне дава
Да се сутра нетом сване
Буде учинит многа справа ;
Славни ер цар је наредио 109
Лов велики учинити
У кому је намислио
Горе и поља поплиенити.
Тием видећ га у потреби ,,q
Гдје 'е заплетен тацием дјели,
Сташе с стране да га не би
Кроз дошашће Своје смели.
Али он како доћи угледа
К себи миле пријатеље, 111
Према њима скочи уреда
I указа им све весеље.
Тере дворној у љубави
Сусрете их прид шатори, 112
I како их сјести стави
Узе с њима да говори ;
Велећи им : прем сте у вриеме
Ви прикладно дошли к мени 113
Да видите нада свиеме
У којој вас држим циени.
Сутра царска круна славна
Лов велики учиниће У*
Какав био није одавна,
Чуда у њему свака биће.
Скупљено је ода свуди ,,р
четрес тисућ подложника,
Да се учини с тезим људи
Игра и слава та велика.
Ви доћете нетом сване Х6
Овди к мени хтио дости
Да погјемо ловне у стране
На честите те радости ;
312 ДУБРОВНИК ПОНОВЉЕН
Чудне ствари да видите 117
Које ниесте вик видили,
Нека у град се кад вратите
Укажете гдје сте били;
I да драга пријатеља 118
Изнашли сте управ оди
Ки свака вас на весеља
Заедно собом свуда води.
С овием риечи на уздану '119
Хтје савише још им рити
Ко их паши кајмакану
Припоручи цар честити;
I како их љуби драго 120
I да жали њих несреће,
I да унаприед злато и благо
Кж је пито искат неће.
На ове гласе поклисари 121
У срцу се свом веселе
Све потребне видјет ствари
Управ да иду, како желе;
А нада све да очито 122
Чују да цар узвишени
С правием срцем темељито
Тач гледа их, љуби и циени.
Тием уфају с многом диком 123
Смирит љуте непокоје
1 с радости прем великом
Испунити жеље своје.
Али докли вриеме догје 124
Да изврше мисли ове,
ОдлуЋише да се погје
Гдје их у лов Ага зове.
Тием драго му захвалише 125
I срчано на свием труди,
Видећ помно гдје одвише
Свако добро њима жуди.
I ко сутра зора свану 126
С првием зраком хрли усташе
Тере њему на уздану
Под шаторе дојахаше.
ПЈЕВАЊЕ XV. 313
Одкли опета отидоше 127
Слиедит цара честитога,
С кием се ловци подигоше
Да пут лова иду тога.
Не далеко од шатора 128
Брда и стране находе се
Гдје дивјачна густа гора
Сва у грму заплете се.
У дуго се и широко 129
Лузи и гаји стеру туда,
Сред киех дубље не високо
Искити се редом свуда.
Рудине су и брјегови 130
Сва кием листом свегј зелени
Гдје обилни јесу лови
Зими, љети, и јесени.
Све што има горскиех звиери 131
Све се туда гњезди и леже
Страх наравни који ех тјери
I ке с гњевна срца реже.
А и небеске птице миле 132
У тем дубљу прибивају,
Које су се расплодиле
Број у себи да неимају.
Усред китниех тезиех страна 133
Једној лиепој у продоли
Велика се свием пољана
У равнини свој охоли;
Кој дивљега од цвиетица 134
Сва је зпмља нарешена,
А по сред ње јест главица
Ниеднием дубом одјевена.
С ње може се ту најбоље 135
Лиепо гледат из висока
Сваколика страна и поље
Брдо и гора та широка;
Гдје уресно цару славну 136
Шатор бјеху направили,
Да по свему пољу равну
Љепше ужива ти лов мили.
314 ДУБКОВНИК ПОНОВЉЕН
Он с господом ко ту догје 137
I с осталием свием ловцима,
Под ти шатор сјести погје
С поноситием начинима.
Паше заедно и дворани 138
Око њега снижно сташе
Да му буду у тој страни
I од службе и од страже.
А од ловаца чета многа 139
Сву главицу ту окружи,
Да од звиерења охолога
Штит је, ако ту се пружи.
Друга играти коња отиде 140
Чекајући одизгара
Да звиерење, ке ту сиде,
На очи лови славна цара.
У оружју 'е сваколика 141
Сабијам, стриелам, и с копљима,
Зна начине боја прика
I слободу у свем има.
Ту су вишли, пси и хрти, 142
1 јастреби и соколи, т .
Сваки справан на лов срти
I у себи се гњевно охоли.
У немиру стоје и прше 143
I слободу иште и желе,
С хрлием тиеком да најбрже
У лову се обеселе.
С стране истој на главици 144
Чаус баса се бјеше успео,
1 у госпоцкој слави и дици
Поклисаре ту довео.
' Тер их с братом Хасаином 145
Пусти да их пази и двори,
А он погје свом дружином
Стати царскием прид шатори.
Нека близу намјери се 146
Ка заповиед ако изиде
Да они час изврши се
Да га у служби помна виде.
ПЈЕВАЊЕ XV. 315
Подложници у толико 147
Оштрием харбам оружани
Бјеху мјесто свеколико
Окружили у тој страни;
Тер чекаху кад ће прије 148
Трубља охола ударити,
Да на звиери најсилније
Буду с ловом нарипити;
Честитога кад од цара 149
Заповједе ловцим тиште
Да се у трубље веће удара
Траг од звиери да се иште;
У тај час се зачу од свуди 150
Глас од трубаљ тресковитиех,
Сквика од паса, вика од људи,
Ржња од коња поноситиех.
Замни поље, гора замни, 151
Страшни вапај све притисну,
Прах се диже, сунце стамни,
Свеколико сила стисну.
Жамор, вика, бука, хека, 152
Чини таке урнебесе,
Да би рек6 страха од приека
Да се земља силно стресе.
Тако и љети гром страшиви 153
С врловитием гласом триеска,
Гдје у огњу кроз плам живи
Сјеца муња свегј небеска.
На оволику страшну буку
Затрешћене звиери устају,
I чутећи горку муку
Куд ће бјежат ту незнају.
Прико врата скачу опако 155
Гдје од свуд гора рузлиега се,
I охоло и нејако
Бјежи таке силне гласе.
Од свуда их тиска сила 156
I урнебес усиони,
Од свуд вика свием немила
Из јама их тјера и гони.
154
316 ДУБРОВНИК ПОНОВЉЕН
-
Прве птице оставише 157
Љута од страха гњезда своја
Тер на крилиех одлећеше
Из прид тега непокоја,
Множ неизбројна јаребица 158
Фагијана и голуба,
I разлициех јоштер птица.
Од племена лиепа 1 груба,
Изидоше свеколике 159
Врх ловнога тега поља
Гдје пун царске сједи дике
Славни Мехмет сред пристоља.
I спустише ловци уреда 160
Тад соколе и јастребе,
Једни од којиех на ње од сприеда
Други удрише изпод себе;
Тер чинише да падају и6и
Мртве и живе птице у страху
Око себе чим гледају
Ловце таке гдје летјаху.
Соколи се прихрабрени ј62
Кругом вију прем високо,
I тако су узвишени
Да их не види ниедно око;
Ударају али с неби ј6г
На прилику стриеле огњене
Да су ончас мртве у себи
Птице ке су ударене ;
Којиех бију из околи ,„.
Гдје оне лете пуне смеће
Ну ако пред њим сједу доли
Ни да тегну у ње неће.
Охоле се птице сиве .*,.
С храбраносли све убити °
Изван ке се њим противе
I не хоће понизити.
Посута је сва ливада лфифи
Свакием птицам разлициема '
Којиех мноштво с неба пада
Из ноката ловцим тиема.
ПЈЕВАЊЕ XV. 317
Али вика свак час јача 167
Од свуда се чини чути,
Звиери надвор скачу из драча
Иштућ куд ће побјегнути.
Вишли, хрти, ловци, људи 168
Веће у поље сагнали су
Стада звиери ода свуди
Ка се у себи смиешали се.
Хитра куна, зец страши ви 169
Јељен брзи и кошута,
Плаха срна вук, ждрљиви,
Сви се оре прико пута.
Силни вепар и огњени, 170
Црни чагаљ, рис пјегави,
I сњим каплам несмиљени
Скачу и срну по дубрави;
Тере надвор истјерани 171
Из обићниех својех најести,
Тамо и амо по пољани
Трче љутој у невјести.
Раслициех од сто звиери 172
Једно је стадо учињено
Киех ловаца дружба тјери
По тем пољу прихабрено.
Исти отмански цар честити 173
Лук и стриеле подбио је
Да их буде устриелити
Из деснице славне своје;
I хтио би сић' у поље 174
I да свога коња узјаше
Нека ловит може боље,
Ну му турци то не даше.
Не држећи да се пристојно 175
Подложити свога цара
Да звиерење љуто и бојно
С охолости на њ удара.
Под шатором тием сједећи, 176
Плахе звиери стриелат узе
Које ближе види тећи
I ке туда промећу се.
318 ДУБРОВНИК ПОНОВЉЕН
Из злачена свога лука 177
Не изпусти стриелиј љуту
Што не удари или вука
Или риса ил' кошуту. *
На велике само звиери 178
Он потеже сред све дике:
А за' малием у потјери
Ловце пусти свеколике.
Ах! ко 'е мило сагледати 179
Такој лиепој на равниуи,
Како у једној љутој рати,
Лов гдје славни ти се чини,
I гдје свуди разлика је 180
Тезиех ствари бојна слика,
Гдје смрт дава љуте ваје,
Гдје свуд триеска страшна вика.
Видио би гдје падају 181
Овди вепри свиеин огњени,
Овди мртви гдје остају
Цагљи и риси несмиљени;
I гдје ловци бојни с њима 182
Храбрено се рву и бију,
I гдје зубим и ноктима
Бит се и они с ловцим смију.
Видио би с друге стране 183
Вишле и хрте ту на пољу,
Гдје кроз љуте дрпе ране
I зецове с кунам кољу;
I јељени раскинути 184
Гдје су од силниех њих ноката
Изгризени по свој пути
I дављени око врата.
Мртве звиери врху звиери 185
Веће леже по све краје,
Све што око ту замјери
Све смрт_силна сплесала је.
Врло мноштво, ке ту збише, 186
Свршно веће побиено је,
Ништа животне оставише,
Свеколико сатрено је.
ПЈЕВАЊЕ XV. 319
Али измедју тезиех чуда 187
Још се чудо једно роди
Свием достојно да се свуда
Приповиеда својом згоди.
Лиеп хрт један, који бјеше 188
За зецом се за трудио,
Ки му мало не побјеже
Ну га бјеше ухитио;
Ко да људски дух имаше 189
С њим отрча под шаторе
Да свој цару лов прикаже
Ки ухити ту сред горе;
Како да му хотје риети 190
У поклону таке славе,
Да 'е разложно да на свиети
Клањају га све државе.
Госпара нм цар дарова, 191
Ки га научи те крепости,
Да се он врати тега из лова
На стан с многом честитости;
А хрта му узе за се ,90
Нека веће унаприеда
С њиме драго забавља се
Гдје га тако свиесна гледа.
Ну сред игре бивши охоле .
Свршио се ти лов мили 9д
I сви ловци све соколе
I јастребе покупили,
I свезали вишле и хрте,
Ки уморни засве јесу 9*
Јоштер скачу, још се врте
Да лов траже и донесу;
Цар нареди, да се веће
Купе звиери све побјене,
Нека буду слагје среће
Свој господи раздиељеуе.
Али ето у толико .
Цим заповиед та се врши б
Упази се страшно и прико
Гдје ,5е у себи гора крши.
195
320 ДУБРОВНИК ПОНОВЉЕН
Шушња од грма, кршња од грана, 197
Праска од дубља свуд чује се
Како да ту са свиех страна
Брда и стрме љути оре се-
Свак запањен сврну очи 198
За видјети ка су чуда
Што урнебес тај узрочи,
Која ли је смећа худа.
Кад видјеше гдје из горе 199
Страшан медвјед ту излази
Ки сред врле рогоборе
Раскриви се и огласи;
Тер по пољу шетат узе 200
Ко да на бој свиех позива;
Сто копија подигоше
Дн му изиду тад протива,
Да поразе звиер немилу 201
Која тако смиенство има
Која таку каже силу
I охолост супроћ њима.
Али један Бостанџија 202
За добити лиепе хвале
Да 'е медвједу смрт чуднија
Не да да нањ тач навале.
Нег ли орла он изнесе М6
Кога бјеше ту донио
Нека оро с њим удре ше
I да би га љуто убио.
Птица бјесе та питома Ми
Он је одбрани малу из гњезда
Ну храбрена бјеше веома
I лећаше тја до звиезда.
Удараше на све звиери Мб
Које кажу силу своју
Тере с њима у потјери
Добиваше вазда у боју.
Орла тега на медвједа ^Офа
Бостанџија пусти тада,
Кога медвед кад угледа
Вас утрну љута од јада.
ПЈЕВАЊЕ XV. 321
Али брза птица лака 207
Пут небеса залетје се
I у кругу врх облака
У час један тја зави се ;
Откле тресну и удари 208
Из ненадке ту медвједа,
Кл зачугјен с тациех ствари
Реве, скаче, к небу гледа.
Ер они час птица хрла 209
На крилиех се к небу диже
Тер медвједа шака врла
Замахом је не достиже.
Пропиње се пут небеса 210
Рањен медвјед љуто толи,
Ну дебела тешка меса
Падају му к земљи доли.
А храбрени оро сиви 211
Тако брзо к њему лети
Да га медвјед свием страшиви
Неима када ни видјети.
Срне тако з!а звиер трома 212
Свуд по пољу у несвиести,
I дере се страшно веома
Од жестоке све болести.
А. у вишној оро страни 218
Извија се свуд без страха,
Тер медвједа вазда обрани
Засве гњевнием огњем паха.
Ноктима га свегј раздире 214
К6 да га оштром сабљом сјече,
Да му обилно крв извире
I на веће страна истјече.
Ну и медвјед једовити 215
Освиести се једном тада,
Шаком орла тер сахити
Цим га удари и нањ пада.
I тега би заисто пута 216
Уњ забио своје зубе
I с чемера толи љута
Сред смрти га раздро грубе;
<Палмоти6. 21
С
322 ДУБРОВНИК ПОНОВЉЕН
Да с храбрена свога једа 217
Ор6 му се не измаче,
Ки лећи к небу уреда
Под облак се тја замаће;
Бивши пера оскубљена 218
У шаками оставио
У медвједа несмиљена
Ки га бјеше ту зграбио.
Ки цјећ таке зле жалости 219
Видећ орла гдје је утеко,
Узе гристи своје кости
I дерат се љуто и приеко.
Али на њем птица охола 220
Брзо освети сву срамоту,
Страшно удри га, и напола
Остави га у животу.
Тере к небу пак полетје 221
Хитра многој у привари,
I у ти час опет слетје
I у очи га љуто удари.
I тако му не дајући 222
Час времена свегј га лупа
1 над њим се свегј вијући
С тега боја не отступа;
Да невољан медвјед не зна 223
Што ће учинит н тој смећи,
Пољана му сва је тиесна
Да не може нигдје утећи.
I видећи да му није 224
У свој снази већ помоћи,
Ер изгуби насилније
Све крепости и све моћи;
Сам на земљу обори се 225
Ко да није жив у себи,
Тер с трбухом обрати се
I са свиема ногам к неби;
Да привари орла тако, 226
Да га зграби кад долети
I раскине сасма опако
Да не буде већ живљети.
ПЈЕВАЊЕ XV. 323
Али оро познајући 227
Зашто медвјед тако хини,
Тер свакако настојући
Да га мртва тад учини ;
Залетје се пун хитрине 228
Бржи од стриеле с неба гори,
Тер му љуте сред врлине
Срце и трбух вас раствори.
Пак његовиех из ноката 229
Бивши жив се измакнуо
Засједе нм врху врата
Јур бивши га мртва чуо;
Поносећ се с многом диком 230
Да је таки бој свршио
Гдје с живином толи приком
Натјецо се и јачио.
Не може се вику изрити 231
Цар како се обрадова
Гдје упази у добити
Славну сврху тега лова.
С пашами се свием весели 232
I с осталом свом господом
Ер су таку ствар видјели
I уживали с добром згодом.
А и ловци свиколици 233
I дворани сви остали
Орла у многој дижу дици
I до неба свак га хвали;
Говорећи да на свиту 234
Веће друге птице није
Која славу гласовиту
Добивати тако умије.
Бостанџија над св« ине 235
Пун је мира честитога
Гдје од све складне те дружине
Чује хвалит орла свога;
Тер весело погје к њему 236
Да га трудна ту покрепи,
Ер честито тако у свему
Тај доврши лов прилиепи.
324 ДУБРОВНИК ПОНОВЉЕН
I бивши га помилово, 237
Славном цару понесе га,
Тер му га је ту дарово
Нека унаприед служи њега.
Цар узмножни и храбрени 238
Веома драго ти дар прима,
I већма га веле циени
Нег све благо које има.
Ну да слузи тако виерну 239
Кроз уздарје одговори,
Благодарност неизмјерну
У царскому срцу отвори.
Хасећијом учини га 240
I да 'е његов глава од лова,
I врх тега почасти га
Мноштвом лиепиех од дарова.
Тако сврши лов честити 241
У свој славној величини
Ки се вику на сем свити
Таки ни чу ни учини ;
Гдје свакога множ звиерења 242
Веле коња накупише,
Које у лову без смиљена
Вишли и ловци поразише.
Ћауш-баша поклисари 243
Пода од тога своје диеле,
На такиема нека дари
Потпуно се обеселе.
А остало раздиељено 244
Медју свиема би ловцима,
А што 'е љепше остављено
Цару и пашам његовима.
I већ бивши сјен од горе 245
Приклопила сву пољану,
Цар отиде под шаторе
А свак ини на сву страну.
А у толико у тамности 246
Црно лице ноћ објави
Тере тминам свш мрклости
Свиетлом дану сврху стави.
