Пјевање I
О, божице славнијех гора,
Ка веселој у љувезни
У вјеначцу од ловора
Пјеваш са мном слатке пјесни,
Тву неумрлу справи лиру, 5
Да будемо сад пјевати,
Ко Дубровник у немиру
Силна трешња схара и скрати;
Ко ли он већи пак узрасте
Свога из распа и пепела, 10
I из мрклине кому тмасте
Свјетља сину Ћес весела.
Знам да ми ћеш моћи ријети,
Да је достојан давно био
Овом смрти он умриети, 15
Ер се небу омразио;
Ну кад видиш, Вишњи опета
Да га мртва живијем ствара,
Ријет ћеш, драга ко дјетета,
Не уби га, нег покара. 20
Зато хотје ту истину
У чудесим објавити,
Кроз ненадну величину
Чинећ му се узвисити;
Да кад вас сај свиет циењаше 25
Да помрча он у себи,
Да тад љепше веле и драже
Зрак6 објави све под неби.
Ви грагјани у толико, 8
Чим ја пјевам ове пјесни
Оставите срце прико,
I васколик јад несвиесни ;
Тер се складни у љубави 9
Сви једини загрлите,
Вјековитој нека у слави,
Град оборен поновите ;
Да узбуде до крај свита 10
Сиват вјечној у свјетлости
Ваша дика причестита
I нЈеуурмрслеебјзершаек уксртеапвоислтаи. — 11
Страховита трешња прика,
Која бјеше разорила
Грагје града Дубровника;
I огањ, који изгорио 12
Бјеше цркве, дворе и куће,
Бјеше веће угасио
Страшне пламе све горуће;
Кад племићи и господа, 13
Који бјеху изостали
Испод смртниех тезиех згода,
С киех се бјеху исприпали,
Јур бивши се освиестили 14
Страшивога толи од јада,
С кога бјеху оставили
Родне мире свога града ;
Размишљају ћ све несреће, 15
Да ће у горој бити чести,
I у зло упасти да ће веће,
Кад изгубе родно мјести;
Узеше се зговарати, 16
I поруке свуд послаше,
Да се у град свак поврати,
Нека није сам без страже;
ПЈЕВАЊЕ I.
Да га пуста не узбуде 17
Освојити тугја сила, -
Кад ни 'е кога да га бљуде
Противника од немила.
Још најлише гдје најпрви 18
Морски Лав се к њему упути,
Свегј његове жељан крви,
Да му пода немир љути.
Из разлициех за то страна 19
Сви племићи сунуше се,
Ходее тиеком да су .обрана
Све слободе, ком се ресе.
Јере кућа ту не бјеше, 20
Да се могу настанити,
Леверинску твргју узеше
Да из ње буду господити. •
Ту се заедно сви скупише 21
У госпоцко свиетло виеће,
I владаоце учинише,
Кл ће владат пук без смеће.
Господа се и мољени 22
Оци од града зову ови,
Славнием гксом свуд поштени
Кием далеко сваки слови.
Они, нека начин даду, 23
Да понови град се опета,
Кога у плачну сбара јаду
Немилосна трешња клета,
Хрли усташе на владање, 24
Да видјети помно буду,
Је ли им гдје год ке уфање,
За одољет на чес худу.
Ту у мјесто који кнеза 25
Најстарији бјеше у виећу,
Очи дигну пут небеса,
К6 да зове добру срећу ;
Пак се около свуд обрати, 26
I ронећи грозне сузе,
С прва поче уздисати
Пак бесједит ово узе :
ДУБРОВНИК ПОНОВЉЕН
Хваљен буди вишњи с неби, 27
Изабрана ма господо,
Ки овакој у потреби
Живиех вас је граду подо,
Да будете њега опета 28
Смртне из руке извадити,
I од овиех љутиех штета
Вашием знањем откупити!
Као нас бјеше несвиес плаха 29
Смела љутој у болести !
Да хтијасмо сви цјећ страха
Оставити родуо мјести.
А погуба веле већа 30
То би нами заисто била,
Нег што нас је зла несрећа
Свиех овако поразила.
Вас утрнем, смислим када, 31
Куд се бјехмо упутили,
I као мире бјехмо од града
Оставити намислили;
Као да љепше бјеше нами 32
Земљи у тугјој сужњим бити,
Нег рогјением у странами .
У слободи господити.
А добро нам бјеше очито, 33
При госпоцтву и слободи,
Да је умриети прие влаштито,
Нег да други нам господи.
Знадијиихмо, да без крви, 34
Градови се не пуштају,
I докли нас смрт не смрви,
Да се другием не остављају.
Али хвала вишњем Богу 35
Кој' нос с мисли те одврати,
Неприатељи да не могу
По свиету нас прикарати,
Да зазвани ми никада 36
Не будемо с малом части
Издајници родна града,
I госпоцке наше власти.
ПЈЕВАЊЕ I.
Ну, покли смо сада овди, 37
Ствар најпрва потребна је,
Нашој на овој да слободи
Потребни се закон даје.
Тием мени се види драго 38
Да ово прво учините,
Да госпоцко свиетло благо
Из гомила извадите ;
I да се овди приниет буде 39
Заедно светием још моћима,
Којиех милос град нам бљуде
Противами супроћ свима.
По свием твргјам с тезием заедно 40
Поставимо бојне људе,
Да чувају крепко и вриедно
Мире од града ода свуде :
Ере, добро ко видите, 41
Неприатељи зли догјоше,
Кроз начине вуховите
Да нас сили свој' подложе.
Кроз то њима потребно је 42
Сваком помњом одољети,
Да не буду среће своје
Нашием јадом веће успети.
А и војску још скупимо 43
I бојнике наше овди,
Да се тако укриепимо
Проћ ненадној свакој згоди.
Пак краљевскием свием крунами 44
Писаћемо по свем свиету,
Зло које се згцди нами
I несрећу страховиту :
Молећи их, да се буду 45
Нашој тузи смиловати,
I у смртном да нам труду
Ку год помоћ буду дати. —
Приста ово бесједити; 46
А господа сва најпрјече
Одредише учинити
Све што згара он им рече.
ДУБРОВНИК ПОНОВЉЕН
Тер краљевим свием писаше, 47
Како бјеху одредили ;
Подложнике пак дозваше,
Да би с њима град бранили.
За тием помно цркве из главне, 48
Силна трешња ку разори,
Моћи узеше копат славне,
I вадит их с благом гори ;
Све носећи да се схрани 49
У сред тврда Леверина,
Кога од силне трешње обрани,
Вишња рука згар с висина.
Јак ли када у прољећу 50
Жито у рупе вуку мрави;
Али ударе мед по цвиећу
Купит пчеле и по трави,
Тер их свуд се чује зука, 51
Чим к улишту тиеком лете:
Тач је жамор прешна пука,
Који носи моћи свете.
Свиетла блага напуња се 52
Тврде грагјц свака страна,
Које свак' час узорнажа се
Трудом помнијех од грагјана.
Они тиеком теку и ходе 53
Из гомила све вадити,
Да заповјед свое господе
Буду изврсно испунити.
Пачек тако свиесно труде 54
Благо и злато да ископају,
Да за извршит те пожуде,
За исти живот свој не хају.
Ну бивши се учинила 55
За све изнаћи помња многа,
Ка се бјеше поставила
За служити свете и Бога ;
Знана и свиесна та господа 56
Одредише светковину,
За покору љутиех згода
Божју молит, величину :
ПЈЕВАЊЕ I.
Бивши снижно намислили 57
Вишњем краљу захвалити,
Што им схрани живот мили,
I сачува град честити.
Тим велике по сред славе 58
Црковницим на глас дају,
Светилишта да приправе
На част светием, ки су у рају.
У недјелни дан, рекоше, 59
Светковина да та слиди,
Нека вас пук дворњи може
Божју милос доћ да види.
Цјећа тога на све стране 60
Зват послаше редовнике,
Све грагјане и сељане,
I све ине подложнике ;
Који, нетом дан жугјени 61
Свете свану од недјеље,
Сви догјоше сједињени,
Много казућ ту весеље.
Све што од суха стране уздрже, 62
I подложни сви отоци,
Људи и жене, сви се крше
У град са свием прибивоци.
Пука су се све гомиле 63
I сви пути напунили,
Бек' би, од трешње да немиле
Побјени су оживили ;
Тер се одасвуд жамор чује, 64
I глас мноштва неизбројна,
Дан честити гдје светкује
Сред скрушења свием достојна.
Ну господа бивши веће 65
С редовницим свием заједно
Скупили се пуни среће
Светковање на то вриедно,
С моћима се упутише 66
Из тврдога Леверина :
Свак се моли свак уздише
Вишњем Богу цјећ кривина.
ДУБРОВНИК ПОНОВЉЕН
Прва бјеше ту видјети 67
Пеленица Језусова ;
За тием драча, и криж свети,
Гдје би пропет од Жидова.
Свиона стреха златом ткана 68
Врху копја над њим сташе ;
А с племићим са свиех страна
Множ их свиећа окољаше.
Богородне мајке благе 69
Пак ношаху свету слику,
Од помоћи која драге
Свегј би граду Дубровнику.
Бранитеља за тием славна 70
Носе у злату руку и главу,
Ки је чуво с неба одавна
Дубровачку сву државу.
Апостолске опет слике 71
Носе уресом чудновите,
Лиепе у ступу свеколике
Од свиетлога сребра улите.
Од првога мученика 72
Честитога свием Стјепана,
Главу носе пуну дика,
Ка је у сребру закована.
Панкрација и Нереа 73
Главе, и дјеве Домитиле,
I славнога Акилеа,
I још свете Петрониле,
I дјевице Полоније ; - 74
За тием циела још телеса,
Петра, Ловра и Андрије,
Кф су славни врх небеса.
С Зенобијом редом пака 75
Ношаху се моћи избране
Од светога Сргја и Бака,
Киех град држи за стражане.
Младјенаца ноге и руке 76
Још се виде ту носити,
Кијем смртне пода муке
Ируд силни врловити.
ПЈЕВАЊЕ I.
Сто моћи се за тием пазе 77
Златнием сребром оклопјене,
Гдје се носе на понасе
Сред велике части и сцјене.
Сви уресни редовници 78
У одјећах златниех сјају,
I небеској згар краљици
С вишњем Тројством хвале дају.
Моле свете особите, 79
I именом зову гори
Све ангјеле све честите
Киех уздрже рајски двори.
А пук вика са све стране: 80
Прости нами све кривине,
Чуј молитве наше избране,
Смилуј нам се, Господине !
С таком славом ступа и ходи 81
Мноштво снижниех редовника,
I коло им свето изводи
С златнием стиегом крсна слика.
Господа их садружују, 82
I горуће свиеће носе:
Цвил у срцу грешну чују, -
I с небеса милос просе.
Ударајућ ода свуди 83
Бубњи, глумци, и свирале ;
I све што је жена и људи
Дају вишњем свете хвале.
Урнебес је по све краје, 84
I огњене пушке грме ;
Гора одговор од свуд даје,
I клисуре јече стрме.
Још сред буке триесковите 85
Лумбарда се глас раздира,
Чим пуцају страховите
Са свих твргја, са свих мира.
Ну чим тако попрогјоше 8Г
Светием моћим' пунием дика,
У манастир уљезоше
Од светога Доминика.
10 ДУБРОВНИК ПОНОВЉЕН
У овему славном стану 87
Прибиваху оци мили,
Ки свој живот на уздану
Бјеху Богу посветили.
Ту све моћи изредише 88
Врх справљена златна отара ;
Светилиште пак справише
Да учине вишњем' згара.
Редовник се поглавити 89
Скрушен с прва у се скупи,
Хотећи се понижити,
Пак прид отар тихо ступи.
У име Оца, Сина, и света 90
Духа, поче светилиште;
Цјећ гриеха се лупа опета,
I проштење за тием иште.
Милосргје Божје гласи, 91
Свиех на живот зове прави ;
Пак на отар гори узлази,
I тамјаном Бога слави.
Редовници сви остали 92
Кyрие већ крат припиевају,
I вишњега чим он хвали
Одговор му на све дају.
Андијоску пјеса'н риеше, 93
. Ка се зачу у Бетлему,
Мало чедо кад се бјеше
Краљ родио свиету свему.
Вишњем Богу гори слава 94
У висинах вишњех буди;
А земаљскиех сред држава,
Мир и покој свиема људи.
За овием се прошти свети 95
Што апосто пише Паво,
Пак се наук узе пјети,
Кога 'е свиету Језус даво.
Вјеровање за тием поју, 96
Ки је темељ свете вјере,
Сви биглишућ у покоју,
Ко славићи кад жубере.
ПЈЕВАЊЕ I. 11
У толико сред кадила 97
Злаћена је приказана
Час вишњему драга и мила
Мириснога од тамјана.
Око отара три крат света 98
Ш њим редовник све обиде,
I, ко да је просо с свиета,
С духом пака к небу отиде :
Тер гледајућ пут небеса 99
Вас бјеше се раскрилио,
Како рајскиех да с чудеса
Ту се бјеше запанио.
За тием уми руке своје, 100
I у духу чисту и праву
Очи у небо све запро је
Размишљај ућ рајску славу.
Кад изненад проговори, 101
I узе пјеват пјесни ове :
Свак да дигне срце гори,
I Светога триш да зове.
За овием нечим' брашно биело 102
Чини пуку ту видјети,
У ком бјеше Божје тиело,
Ке се за нас да пропети.
У злаћеној пака чаши 103
Крв приказа божанствену;
За тием риечи све утажи,
I оста сличан свием камену.
Омрамори вас у себи, 104
Нег што само сузе проли,
Тер вишњему краљу од неби
Мучећием се срцем моли.
Пак изненад вапит поче, 105
Гледајући пут небеса :
0 небески вишњи оче,
Ки у рају гори јеси,
Светило се име твоје, 106
Буди воља тва свакако,
На небесиех згар како је,
1 на земљи доли тако.
12 ДУБРОВНИК ПОНОВЉЕН
Тве краљество пригји к нами, 107
Ваздашњи нам крух удили,
I прости нам свием злобами,
Ко смо искрњем ми простили.
У напас нас не уведи, 108
Нег ли ода зла нас слободи,
Нека милос твоја слиеди,
Да нас будеш схранит оди. —
Од иниех се редовника: 109
Амин, зачу ту пјевати ;
Пак узеше пуна дика
Триш јаганца с неба звати,
Пјевајући: о ки гриехе, 110
Свет' јаганче, дижеш свиета,
У теби су наше утјехе,
Прости нами сва зла клета.
За овием се тиело истино 111
Језусово ту благује,
I редовник попи вино,
Божја крв се у ком штује.
Светилиште пак заглави 112
Вишњем Богу молећи се,
Дубровачкој да држави
С добром чести благ смили се.
За тием рече : погј'те, веће 1 1 3
Светилиште свршено је :
Пак благосов свете среће
У име тројства свием подо је.
Још им чини писма чути 114
По Ивану уписана,
Ко се учини наше од пути
Риеч неумрла с вишуиех страна.
Пак отступи ту с отара, 115
Тере паде на кољена
Хвале дајућ вишњем згара
С благовања божанствена,
Цујућ, слатко гдје на свити 110
Душу му је наситио
Андијоски крух присвети,
Кл се у рају посветио.
ПЈЕВАЊЕ I. 13
Ну бивши се довршило 117
Светилиште то честито,
Ке се бјеше учинило
Толи у свему гласовито;
Да се у правој сврши (лици 118
Светковина пуна славе,
Помни узеше редовници
Да с господом моћи оставе.
Бјеху мјесто ту достојно 119
Њима од прије приправили,
Гдје то благо неизбројно
Бјеху оспремит намислили.
Око мира свуд около 120
Полице се ту вигјаху,
Ке у злату све охоло,
I у направах свиетлиех стаху.
Под, разлико златно цвиеће 121
Врху модра, ресијаше,
Рек би на њем да прољеће
Перивоје све чињаше.
На понасе врх полица 122
Свакој моћи у два реда
Саграгјена јес ложница,
Ка се у злату сјати гледа.
На ред горњи криж присвети 123
Ту по сриеди оспремише ;
А на доњи, начин исти
Пеленици учинише.
Њих около моћи остале 124
С бројем помно остављају,
I, да не би изостале,
Господа их сва чувају.
Свием се часно мјесто дава; 125
У путу их пук целива,
Небеска их дружи слава,
Рајска милос из њих сива.
Ну, како их оспремили 126
Бјеху стана сред богата,
Кроз три кључа затворили
Гвоздена им бјеху врата.
14 ДУБРОВНИК ПОНОВЉЕН
Три племића кључе узеше 127
Да их држе у свој' власти ;
Ер госпоцко виеће бјеше
Триема дало таке части.
Благајници зову се ови, 128
Ки госпоцко благо хране ;
Глас им ведар свуда слови,
Позна ни су на све стране.
Али бивши довршила 129
Светковина та честита,
Ка се бјеше учинила
Светом славом гласовита ;
Не чекајућ ино веће 130
Сви се од пука разигјоше ;
А господа у свое виеће
За разложит отидоше.
I како се ту скупише, 131
Хтећи о правом добру радит,
Снижни завјет учинише
Светом Власи цркву зградит;
Да помоћник он честити ' 132
Буде граду Дубровнику,
Да му буде испросити ,
У вишњега предњу дику;
I да напрјед још узбуде 133
Обранитељ виерна пука.
Да га чува, брани, и бљуде
Од противниех свакиех мука.
Блажен они, кој' је обро 134
К небесим се утјецати;
Ти ће изнаћи вазда добро,
I што жуди све ће имати.
. Понижениеб вишњи виши, 135
I свиех ки се к њему утеку ;
А охолиех свиех понижи
Кроз несрећу сваку приеку.
Без помоћи свете с неби, 136
I рајскога без уфања,
Ташта јесу свегј у себи
Наша умрла сва уздања.
Тием се управ ти упути, 137
Дубровниче, с мудрием свјети ;
Скоро имаш достигнути
Све што иштеш твом памети.
