Драге виле и гиздаве,
по коли нас љубав здружи,
ку створење свако служи,
и небеса коју славе,
нудјер кола да се справе,5
нека славна ова младос
страје ови дан у радос
рад љубави ове праве.
Драге виле...
Весели се дружба мила,
по коли се свак радује,10
ер приславна ова вила
данаска се садружује
почан од сад до старости,
с којием живјет одлучује;
да им бог да у радости15
живјет', а пак вјечне славе.
Драге виле...
Све дубраве и све горе
и сва поља и ливаде
од радости рек' би горе
цјећ љубави ове саде,20
а најлише виле младе,
ер излази на свиет вила,
ка се ние прие видила,
прид ком жене цвиет и траве.
Драге виле...
