Цвиће брала у гори дивојка,
Цвиће брала, у гори заспала.
Кад се она од сна разабрала,
Онда собом бесидила млада:
Да пит не ће вина црљенога, 5
Ни љубити лишца јунашкога,
Нити јести овновине меса.
Мисли млада, нитко је не слуша;
Ал слушале дви пашине слуге.
Па су слуге паши повидиле: 10
„О наш паша, мили господаре!
Цвиће брала у гори дивојка,
Цвиће брала, у гори заспала.
Кад се она од сна разабрала,
Онда собом бесидила млада: 15
Да пит не ће вина црљенога,
Ни љубити лишца јунашкога,
Нити јести овновине меса." —
— „„Јер истина, моје вирне слуге?"" —
— „Истина је, паша, господаре." — 20
— „„Да вам бора, до дви слуге моје!
Ви хајдете у гору зелену,
Ухватите млађахну дивојку!
Вежите јој наопако руке;
Не вежите свилом ни гајтаном, 25
Већ вежите имбришимом танким,
Да јој не би прижуљало руке.
Довед'те је билу двору моме!""
Кад су слуге пашу разумиле,
Они иђу у гору зелену, 30
I набаве млађахну дивојку.
Па јој вежу руке наопако.
Не вежу их свилом ни гајтаном.
Да јој не би руке прижуљало;
Него вежу имбришимом танким, 35
I воде је паши господару.
Па је паша цури бесидио:
„Је л’ истина, млађахна дивојко,
Је л’ истина, што ми слуге кажу?" —
— „„Јести, паша, мили господаре!"" — 40
Ал јој вели паша господаре:
„О дивојко, драга душо моја!
Би л’ се могла потурчити млада.
Па ми бити у двору кадуна?" —
— „„Боме не ћу, паша господаре! 45
За те нису сироте дивојке,
Већ су за те велике госпоје.
Мен' је драже у горици стати,
Него у твом двору бијеломе.
Већ те молим, паша господаре, 50
Би л’ ме штогод мога' угледати?""
А кад види паша господаре,
Он се маши у џеп од доламе,
Извади јој од злата јабуку,
У јабуци хиљаду дуката, 55
Па је пусти у гору зелену.
Хрватске народне пјесме, књига шеста, скупила и издала Матица хрватска. Одио други, Женске пјесме, свеска друга, Причалице и лакрдије, уредио Др Никола Андрић, Загреб, издање "Матице хрватске", Тисак дионичке тискаре, 1914. стр. 4-6.
