L'јепа ти је Ђурђевица Јеле,
Још је боља зова Ванђељена!
У ње младе, зове Ванђељене,
Б'јело лице м'јенделово цв'јеће,
Жуте косе перје пауново, 5
Црне очи два драга камена,
Ситни зуби два низа бисера.
Просио је Сењанине Иво.
Ни га хтјела, ни је дала мајка.
А ред дође младу Ванђељену, 10
Ред је дође, да на воду пође.
Не см'је млада ни на воду ходит,
Јер јој се је захвалио Иво,
Да ће јој се наљубити лица,
Ако никад, кад на воду дође. 15
Ма ред дође младу Ванђељену,
Ред је дође, да на воду пође,
Па је неви својој говорила:
„Нево моја, Ђурђевице Јеле,
Зајимљи ми твоје рухо танко, 20
А на руке дванес' прстенака;
Ред ме дође, да на воду пођем,
А ја не см'јем ни на воду ходит
Од младога Сењанин Ивана,
Који ме је у мајке просио; 25
Не хтједох га, нит ми даде мајка."
Кад је нева своја разумјела,
Своје танко зајимава рухо,
А на руке дванес' прстенака;
Пође млада на воду студену. 30
Кад је дошла на воду студену,
То се Иво покрај воде шета,
Те је њојзи Иво говорио:
„Здраво била, Ђурђевице Јеле!
Гдје је твоја зова Ванђељена, 35
Ал умрла, ал се побољела?"
Па је њему она говорила:
„Здраво био, Сењанине Иво!
Моја млада зова Ванђељена
Нит умрла, нит се побољела, 40
Нег ред дође мене Ђурђевицу,
Ред ме дође, да на воду пођем."
Кад је млада захитила воде,
Пође млада двору бијеломе.
У то доба чобан од оваца, 45
Божију му помоц називао:
„Бог на помоћ, Сењанине Иво!"
— „„Здраво био, чобан од оваца!""
— „Кога чекаш на води студеној?"
Говори му Сељанине Иво: 50
„Овди чекам младу Ванђељену,
Коју јесам у мајке просио;
Ни ме хтјела, ни је дала мајка,
Ма ћу јој се наљубити лисца,
Ако никад, кад на воду дође." 55
Говори му чобан од оваца:
„Луд ти ли си, Сењанине Иво!
Сад је била млада Ванђељена,
Сад је била на води студеној!
Није оно Ђурђевица Јеле, 60
Нег је оно млада Ванђељена."
Кад то чуо Сењанине Иво,
Удрио се руком по кољену.
Како се је лако ударио,
Три му свите на кољену пукле, 65
I живо му срце пропукнуло.
Балдо Главић, стр. 4371. Марија Пеш на Шипану чула од Нике
Николине Белине из Прожуре.
Хрватске народне пјесме, књига шеста, скупила и издала Матица хрватска. Одио други, Женске пјесме, свеска друга, Причалице и лакрдије, уредио Др Никола Андрић, Загреб, издање "Матице хрватске", Тисак дионичке тискаре, 1914. стр. 24-26.
