Ди си моја примила ми душо
за ону јубав што сан с тобон куша,
чинит ћеш ме липо укопати,
да ми тило у води не пати
гарофалом ме ти накити цвитом. 5
Ја умирем, а ти се не бринеш,
а кад будеш у цркву ходити
другама ћеш својим говорити:
"Друге моје криве сте ми дости,
овде лежу мога драга кости, 10
они младић ки ме добро хтише
оди лежи, не диже се више."
Цвито Фисковић, Неколико народних пјесама 19. стољећа из Оребића, Чакавска рич: Полугодишњак за проучавање чакавске ријечи, Вол. XXI Но. 1, 1993., стр. 7-8.
