Даница5/ПРИКАЗАЊЕ ДРУГО

Извор: Викизворник
Даница
Писац: Џоно (Јуније) Палмотић
ЧИЊЕН'ЈЕ ПЕТО-ПРИКАЗАЊЕ ДРУГО




                 ПРИКАЗАЊЕ ДРУГО

                  ИСТИ I ГЛАСНИК

МИХАЈЛО:

   А сад, дружбо изабрана,
свак весео са мном ходи, 3350
да краљева кћерца знана
зле се од смрти ослободи.
   Један од вас за рад сцијене,
ки је хода најбржега,
пођи објави прије мене 3355
од дошастја глас мојега.

БОЈНИК:

   Од онуда сад најпрече
један младић пут нас ходи,
молимо га, да нам рече,
што се у овој чини згоди. 3360

МИХАЈЛО:

   Добра срећа с тобом буди,
о гиздави младче мили,
све што срце твоје жуди
да ти вишњи с гара удили!
   молимо те, хтјеј нам рити, 3365
што се од вашијех чини згода?
је ли дошо ко бранити
час краљева свијетла рода?

ГЛАСНИК:

   Час краљеве кћере брани
за исто послан мним од бога 3370
један витез не познани,
стаса и чина јуначкога.
   Црне од свиле одјећу има
на оклопју свом гвоздену,
с биљезима зеленима 3375
и жутијема навезену.
   Исту слику штит му носи,
на ком кратко сеј писање
у златна се слова износи:
већа је болес него уфање. 3380
   С том одјећом не познаном
на широкој на равнини
прид краљевскијем свијетлијем станом
с Јанком силнијем он бој чини.
   С моћи, хвала свијех достојном, 3385
тешкијем копјем јуначкиме
на витешком коњу бојном
он се рвати поче шњиме.
   Пун храбрене снаге и гњива
брзијем тијеком из далече 3390
један другом супротива
ко муња се хро затече;
   и толика би њих сила,
да гвозденијех посред штита
осташе им у сто дила 3395
искршена копја вита,
   а коњи се њих охоли
с том врлином ударише,
да од ударца силна толи
на тле се оба оборише. 3400
   Хрли усташе тад на ноге
заточници поносити,
и расрџбе пуни многе
почеше се пјешке бити.
   Оба слични тријеску огњеном 3405
али вихру од планине
храбреностим не изреченом
међу собом још бој чине.
   Трјесковите видиш маче,
гди нетом се силно срету, 3410
из њих огњен плам искаче,
гди поразну носе штету.
   Од лупања толикога
цијела оклопја на њих није,
страх ме да рат боја овога 3415
с оба смрти не доспије.
   Узазнат се још не може,
кога је крепос јача и већа;
је да правду бог поможе
и шњом буде добра срећа. 3420

МИХАЈЛО:

   Гријех је, да се без кривине
они бију и крваве;
друге имам ја начине,
час бранити вил гиздаве.
   Ход’мо, ход’мо, дружбо моја, 3425
ја не могу с миром стати,
докли худа зла Хрвоја
не узбудем педепсати.





Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Џоно (Јуније) Палмотић, умро 1657, пре 367 година.