ПРИКАЗАЊЕ ЧЕТВРТО
ДАНИЦА I ЈЕРИНА
ДАНИЦА:
Не мој мени, о Јерина,
већ говорит о Хрвоју;
није разлога, ни начина,
да му обећам љубав моју. 680
Да он од злата има горе,
да је господар сам на свијети,
угодан ми бит не море,
ни ћу вијеку њега узети.
Друзи нег он витезови, 685
кијех јунаштво свуд се слави,
свијетлијех људи свеј синови,
заман јесу мене искали.
Ђурађ деспот и честити
витез Јанко војевода, 690
Свилојевић гласовити,
и словинска сва господа,
просише ме веће крати,
али нијесу срећни били,
да ме буде њима дати 695
не хотећи ћаћко мили,
а то ер од њих на ниједнога
не пристају мисли моје,
а него ли срца мога
да је господар бан Хрвоје! 700
ЈЕРИНА:
Која у њему, ма краљице,
ствар ти може бит мрзећа:
ведро племе, свијетло лице,
моћ за краљом од свијех већа?
ДАНИЦА:
Заман ти је бит човику 705
свијетле моћи, и од племена
поносита носит слику,
кад је с тезијем ћуд химбена.
Од Хрвоја свак сповиједа,
да је он свијести сасма опаке, 710
вјере и части да не гледа,
да приваре пун је сваке.
Још да у њему тога није,
нег сва добра на тем свити,
вољела бих умријет прије, 715
нег се шњиме садружити.
I да одкријем сада теби,
што ти нијесам прије сказала:
другому сам ја под неби
срце моје даровала. 720
ЈЕРИНА:
Тко је ти, који лијепос твоју
достојан је уживати
узмножному при Хрвоју;
могу ли му име знати?
ДАНИЦА:
Не ћ’ имена знат његова, 725
ну знај само, да је он дика
свијех најбољијех витезова,
племенитијех свијех бојника.
Његовој сам храбрености
вас мој живот ја држана, 730
он је изглед свијех крепости,
он је наша права обрана,
он је, за ким млада венем,
ки ми је вас вијек на памети.
ЈЕРИНА:
Ако ти га угоненем, 735
хоћеш ми га спо видјети?
ДАНИЦА:
Кад га одкријеш, ма дружице,
не ћу ти га ја сакрити.
ЈЕРИНА:
Дај ми вјеру тве деснице,
да ме не ћеш приварити. 740
ДАНИЦА:
Узми, ово ти вјере моје,
да не ћ’ бити приварена.
ЈЕРИНА:
Кнез Матијаш славни то је,
од кога си занесена.
ДАНИЦА:
Рекла га си, друго мила, 745
познам да си домишљата.
ЈЕРИНА:
За његову службу и дила
прем велика ти си плата.
ДАНИЦА:
Толико се је узвисио
кроз чињења гласовита, 750
он достојан да би био
чесарице свега свита,
тим не само љубим њега
ко достојна сваке хвале
и витеза најбољега 755
од словинске ове државе,
него му ае, да знаш већу,
клетвом заклех ја великом,
изван њега да се не ћу
здружит с инијем вјереником. 760
ЈЕРИНА:
Страх ме је, да се не расрди
твој родитељ тога цића.
ДАНИЦА:
Он не држи у погрди
дубровачкијех крв племића.
Изгледе му гласовите 765
свијетла и срећна каже вира
од њихове Маргарите,
од нашега Павлимира.
Вјерио ако се он њекада
из лијепога Дубровника, 770
и ја од толе могу сада
вриједна узет вјереника.
По мом суду изабрати
нијесам могла срећу бољу;
не имам сумње, да пристати 775
не ће и ћаћко на му вољу.
Не знаш, да је он кум био
мом избраном вјеренику,
и да га је заљубио
дијете у свијетлом Дубровнику? 780
а то ер пође походити
на његову прем породу
ки владају град честити:
славна кнеза и господу.
Не знаш, да је цијећа тога 785
он прибиво дуго вриме
у дворових ћаћка мога,
да ја усрастох за једно шњиме?
да он слободи ћаћка и мене
од грабеће гусе прике, 790
да у боју не смиљене
разби наше невјернике?
да је на гозби реко њему
мој родитељ вриједни и знани,
ко витезу најбољему 795
дар највећи да му храни?
Који може то дар бити,
нег ја, кћерца драга и мила,
ку једину на сем свити
мајка ме је породила? 800
За то нека бан Хрвоје
љуби иште с друзијех страна;
ја сам дала срце моје,
кому дат га бјех држана.
ЈЕРИНА:
Већи је разлог. — Али овамо 805
дворкињица дружба греде!
потребно је, да пуштамо
ми за сада сеј бесједе.
Хоће танац изводити,
ко је обичај често њима, 810
ход’мо се и ми веселити
с дружицами љубјенима.
(Овди се танац води и пјесни поју).
О племенита
наша честита
мила госпоје, 815
лијепости твоје
звијезда краљицу
стижу даницу.
Ако избрана
звијезда је звана 820
од свијех велика
небеска дика;
с твојом љепотом,
с твојом добротом
ти јеси права 825
сва наша слава.
Она весели
гласи дан бијели,
кад од свијех драже
све зраке каже; 830
тве су крипости
од свијех вриједности
лијеп изглед нами,
твојијем другами.
830
Срећан на свити 835
они ће бити,
ком вишња крипос
пода тву липос,
за што је срећа
над све ине већа 840
вриједну краљицу
стећ вјереницу.
КОР:
Доброчинцу сваком има
бити харан тко краљује,
а најлише витезима, 845
с ким у боју напредује.
Није јунаку ствари драже,
ки с оружјем правду блуде,
нег да му се хар укаже
за витешке своје труде. 850
Свак владаоца харна љуби,
свак му жуди час и славу,
ни се штеди да изгуби
зарад њега своју главу.
Тим храбрени Рим њекада 855
вас свијет доби с чести чудне
од истока до запада,
од сјевера до полудне.
Краљ Лесандро старе славе
тим пријатеље своје стече, 860
с кијем подложи све државе
одкле жарко сунце изтјече,
и за труде њих спознане
с харнијем писмом њима пода,
да словинске лијепе стране 865
властита су свеђ господа.
Тим неумрлу час добива
и Остоја краљ од Босне,
до чим части и дарива
вриједне људи и крепосне. 870
Он за харнос, ку вриједному
Матијашу каже и чини,
драг је свему пуку свому
и босанској краљевини.
Тим ће словит до вик вика 875
и краљица кћи његова,
частећ славна добитника
врх свијех инијех витезова.
Вјечни уреси харнијех друже,
вас најлише, лијепе виле, 880
кад онезијем, ки вас служе,
кажете се харне и миле.
