Даница/Пролог

Извор: Викизворник
Даница
Писац: Џоно (Јуније) Палмотић
ПРОЛОГ: РИЈЕКА САВА




                 ПРОЛОГ: РИЈЕКА САВА

     О честити Дубровниче,
свијетла круно краја овога,
сви градови, кијем се диче
од језика словинскога!
     тко би теби реко икада, 5
из босанскијех да држава
у твоје краје доћ ће сада
гласовита ријека Сава?
     а то у твому нека крилу,
гди неумрла цти слобода, 10
успомену буде милу
поновити старијех згода;
     згода од варке, и од лјубави,
и од јунаштва свијем крепосна,
које у својом јур држави 15
златородна видје Босна.
     То би, када господијаше
ном храбрени кралј Остоја,
све начине који знаше
и од мира и од боја. 20
     Дио величак овијех дила
племенита би Даница,
кћи нјегова драга и мила,
лијепа и вриједна дјевојчица.
     Ту Матијаш, твој род мили, 25
с Јанком братом лјубјениме,
с храбренима својијем дили
стече од славе вјечно име.
     Младцу овому, кад се роди,
кралј Остоја кум је био, 30
у то вријеме бивши оди
по срећи се намјерио.
     У двор нјега ради тега[1]
сред млађахнијех својијех љета
све науке прими од нјега, 35
час неумрла кијем се срета.
     Он с Даницом лијепом хранјен,
вјеран дворник дикле избране,
с прике згоде оста ранјен
од љепоте не сунчане. 40
     Не манје се вил лјублјена
вриједна младца лјубит стави,
видећи га свијем храбрена
и достојна све љубави.
     Тијем да познаш по начину 45
за час твоју што се згоди,
старе Босне краљевину
приказану гледај оди:
     двори су ови краља Остоје
и ови свијетли перивоји, 50
кијех студене воде моје
трак наведен тихо поји.
     Још ће и мени свијес вухвена
чинит видјет у мом скуту
вјерна младца доведена 55
мало мање на смрт љуту.
     Ах, које ће овди с тега
узаврети смеће худе,
ако рука од вишњега
све смирити згар не буде! 60
     Али од овуд излиодити
ја Хрвоја видим бана,
кому срећа господити
врх хрватскијех пода страна:
     за краљем је он најпрви, 65
и градове многе влада,
од могуће свијетле крви;
ну се шњоме ћуд не склада,
     ер он опак нада свима,
худ, плах, охо, пун приваре, 70
својијем дјелим несвијеснима
поцрњива своје старе.
     Јерина је шњиме вила,
Даничина друга избрана,
ка се шњоме заљубила 75
од млађахнијех јоште дана.
     Плахи младац и химбени
каже да је гледа и љуби,
по ње дјелу за што цијени
стећ краљеву кћер за љуби. 80
     Бјежи млада! с тобом хини,
уклони се злијех засједа,
прије бремена не погини
с благе ријечи и погледа.




Референце[уреди]

  1. Читава строфа у рукопису ц:
         У двор његов ради тога
    сред млађахнијех дозван љета
    све науке прими од боја,
    част неумрла с кијем се срета.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Џоно (Јуније) Палмотић, умро 1657, пре 367 година.