Дај се јудај, кћери моја

---

[Дај се јудај, кћери моја]

»Дај се јудај, кћери моја,
за јунака, за волара!«
»Не ћу га ја, мама моја,
воларева трда глава,
ноћ и дан пул воли спава. 5
Не ћу га ја, мама моја.«
»Дај се јудај, кћери моја,
за јунака, за морнара!«
»Не ћу га ја, мама моја,
морнарева чрна глава, 10
на барчице ноћ преспава.«
»Дај се јудај, кћери моја,
за јунака, за рибара!«
»Не ћу га ја, мама моја,
рибар су ноћ лови рибе, 15
ча добије, се запије,
не ћу га ја, мама моја!
Петљара оженит ћу ја,
њега ћу ја, мамо моја!
Петљар проси и напроси, 20
ча напроси, дома носи.
Ја ћу систи и ћу јисти,
њега ћу ја, мама моја!«

Запис: Алтина, 16.—23. VII. 1952.,
I. Јардас, ркп. ИНУ 79, бр. 31. Казивао
Тоне Алтин, 79 год., рођ. у Алтину.

Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг

---

Напомена

Позната пјесма нелоше казана.

Варијанте из разних публикација те истарских рукописних збирка

1. Вук Стеф. Караџић, »Српске народне пјесме«. I., Беч, 1841., бр. пјесме: 527 (»Дјевојка избира момка«). Почетни стих: »Ој, сан ме ломи, сан ме мори«. Није означено откуда је пјесма.

2. Фр. Курелац, »Јачке или народне песме простога и непростога пука хрватскога по жупах шопрунској, мошоњској и железној на Угрих«. Загреб, 1871., бр. пјесме: 547. Почетни стих: »Каталинка коло игра«. Пјесма је из Петрова села. Док у нашем примјеру дјевојка одабире просјака, у овој јој се чини најбољим млинар. Вукова варијанта даје предност ратару.

3. Фр. Ш. Кухач, »Јужно-словјенске народе попиевке«. I., Загреб, 1878., бр. пјесме: 311 (»Чудан ћеф«), Почетни стих: »Сунце моје покрај мора«. Пјесма је из Дубровника. Дјевојци у овој варијанти најмилији је »факинић«.

4. Ибид., бр. пјесме: 382 (»Добар ћеф«), Почетни стих: »Преди, преди, кћерце«. Пјесма је из Дуге Ресе у Хрватској. У овој варијанти дјевојци се највише допада »лајтман«.

5. Ибид., II., Загреб, 1879., бр. пјесме: 600 (»Лепа Барка«). Почетни стих: »Лепа Барка двор помела«. Пјесма је из Бисага у Хрватској. У овој се пјесми дјевојка опредјељује за канаса (свињара).

6. »Зборник за народни живот и обичаје Јужних Славена«. Југ. Академија, За-греб, 1896., I, стр. 301 (Мате Зорић, »Игре и плесови, б) Котари«). Почетни стих: »Преди, преди, моја хћи«.

7. Ибид., Загреб. 1897., II, стр. 384 (Јосип Ловретић, »Оток: обичаји«). Почетни стих: »Преди, преди, прељо«.

8. Ибид., Загреб, 1899., IV/1, стр. 98 (Јосип Ловретић, »Оток«), Почетни стих: »Предите, преље, уда ће вас реље«.

9. Ибид., Загреб, 1935., XXX/1, стр. 197—198, бр. пјесме: 49 (M. M. Павићевић, »Народне пјесме: Црна Гора и Ђукадин«). Почетни стих: »Ој ђевојко црно око«.

10. Др. V. Жганец, »Хрватске народне пјесме, кајкавске«. Матица Хрватска, Загреб, 1950., бр. пјесме: 55 (»Грличица грловала«). Почетни стих исти као и наслов. Пјесма је из Михољанца у Подравини. У овој варијанти дјевојка одабире голуба, јер има бијело перје. Вјеројатно је голуб симбол драга, привлачива момка.

11. Јелушић-Штрков, ркп. МХ 17, бр. XI а (»Удај се, хћерко!«). Почетни стих: »Удај се, удај се, хћерко моја!« I у овој варијанти дјевојка одабире петљара (просјака).

12. Ибид., бр. XXXI. Почетни стих: »Јунак је млади јабука черљена«. Дјеломично варијанта нашег примјера, као и пјесама слична садржаја. Овдје се момак жени, и као да у његову случају имају предност сиромашне а побожнц дјевојке.

13. Бошковић-Стулли, ркп. ИНУ 78, бр. 44. Почетни стих: »Преди, преди, шћи моја«. Почетак варијанте би спадао пјесми под бр. 6 овцг дијела нашег избора.

14. Францетић, ркп. ИНУ 239, бр. 147. Почетни стих: »Ој Миц, Мицика«. Јако три-вијаина варијанта.

15. Јеленовић, ркп. ИНУ 97, бр. 26. Почетни стих: »Дај се, удај се, хћерко моја«. I овдје је пекљар дјевојци најприкладнији муж јер, » ... ча напроси, дома носи«.

Референце

Извор

Истарске народне пјесме, уредио, написао увод и прозумачио Олинко Делорко, Институт за народну умјетност, Загреб, Народно стваралаштво Истре, књига 2, 1960., стр. 154-155.