Да ван каже од момака грана
ди се наје дивојка одабрана
и да каже старац од шездесет лита
што је обаша по билога свита.
Видио је киту од момака, 5
а јес, брате, и липих дивојака,
али ни он још видио није
што се роди усрид Далмације,
у Пелисцу мисту гиздавому,
Станковића селу маленому. 10
Кад јон бише тринаест годин дана
процвала је цвитак од лиљана,
кад јон бише петнаест годин дана,
процвала је гарофала грана.
Па је пита младос одабрана 15
од источних и западних страна.
Али она за удају није
па хи гледа и на њи се смије:
„Моја липота нек још увик зрије
и свиленин се велиман прикрије. 20
Кад дозрије оженит ћу драга
са којин ћу ушесног сина родит
спаметнога, прилипег и добра
ер увик ме је свитовала мати:
„Зри ла невис та ври дну дицу раја! 25
са којон се фамија спасава
и доброта у свиту продујава".
Казивач: Тереза Марушић рођена Зрнчић из Станковића.
