Пије вино кита Цетињана,
На Цетини на водици хладној;
Служи јим га Цетињка дивојка.
Сваком млада чашу наливала,
I свак јој се у нидарце маше. 5
Ал бесиди Цетињка дивојка:
„Себи руке, браћа Цетињани!
Ако свима могу бити слуга,
Ал не могу свима вирна љуба,
Већ једному најмлајем јунаку, 10
По имену Иви Грловићу,
Оли њему, ол оном јунаку,
Ки је кадар воду припливати."
Кад то рече Цетињка дивојка,
Сви јунаци муком умукоше, 15
I у земљу очи оборише.
Али не хти Иве дите младо,
Већ се скаче на ноге лагане,
Па се баца у Цетину воду.
Кад је доша' у по воде ладне. 20
Он 'но виче иза свега гласа:
„У помоћ ми, браћо Цетињани!"
Сви јунаци муком замукнули,
Црне очи к земљи оборили,
Али не ће Цетињка дивојка, 25
Већ завраћа крила до колина,
I рукаве до билих лаката.
Кад ју види Иве Грловићу,
Он 'но виче иза свега гласа:
„Није триба, Цетињка дивојко! 30
Већ ја кушам браћу Цетињане:
Кад би мени до потрибе било,
Би ли мени у помоћи били."
Хрватске народне пјесме, књига шеста, скупила и издала Матица хрватска. Одио други, Женске пјесме, свеска друга, Причалице и лакрдије, уредио Др Никола Андрић, Загреб, издање "Матице хрватске", Тисак дионичке тискаре, 1914. стр. 100-101.
