Будућ моја лиепа вила
јутрос у зору
на свом позору
позлаћени влас развила
низ ње врат биели, 5
којиеми честократ
срдашцем дух диели,
тих јој вјетрић око лица
за'едно с љубави
игру постави; 10
украде јој прам коси
љубав ње свјести,
од ких туј хитро став
хтје мрежу сплести.
Ком ухити мене тужна 15
и пода њој у дар,
не знам за ку хар,
ка ме држећ тако сужна
милос не уфам,
а кроз ње свегј лиепос 20
пржи ме горућ плам.
Да ми хоћеш риет' истину,
ка те чес љубави
с вјетром туј стави,
да узроком ја тием гину 25
сузами згубив влас,
носећи крут ками
уз гору на свак час.
