Буди мајка свог сина Ивана,
њега буди, 'вако му говори:
„Устај, устај, мој Иване сине,
јуба ти је прошла мимо дворе,
она иде на воду студену!" 5
Кад је Иве мајку разумија,
он је мајци тихо говорија:
„О старице, моја мила мајко,
оседлај ми моје миле коње,
оседлај ји слеброн и бисерон 10
и зауздај уздон позлаћенон."
Док је мајка коње оседлала,
у тен се је Иве уресио
и он иде на воду студену.
Кад на води, он Мару находи, 15
ма на води Маре је заспала.
Он се стане смишјат и размишјат,
оли ће је од сна пробудити,
оли ће јон лицц објубити,
па он вади од злата јабуку, 20
па је меће Мари у њидарца.
Кад се Маре из сна пробудила,
она вади из нидра јабуку
па се стане смишјат и размишјат:
„Откуда ми у нидри јабука, 25
а да речен да ми је од Бога,
овог дара ја нисан достојна,
а да речен да ми је од Ива,
мој је Иве од мене далеко,
да је био, би би ме пробуди, 30
оли барен један пут појуби!"
