Буди мајка липу Мандалину:
„Устан' Манде материно злато,
при' двором ти турски бубањ буба,
бубањ буба а свирале свире,
да пробуду тебе Мандалину!" 5
Кроз сан чула липа Мандалина,
кроз сан чула, кроз сан бесидила,
скочила се у кошуљи танкој,
бижи Манде уз то поље равно
а за њоме турско момче младо, 10
стигне Манду насрид поља равна,
вата Манду за бијеле руке
и меће је за коња уза се
и води је у робје проклето.
Девет годин робјиница стала, 15
све је девет за мајком јадала,
а десету за милм и драгим.
Десету је побигнула Манда
и отиде старој мајци својој.
Кад је дошла у двору матери 20
посета се у комори горњој
и реси се штогод боље море,
не хти у платно нег у сухо злато
и узимље видро оковано
и отиде за гору на воду, 25
тут на води својег нађе драгог.
Бозју му је помоц називала,
липшје јој је одвраћао здравље:
„Да си здраво турска робјинице,
стани, душо, да ти љубим лице!" 30
Али му је млада бесидила:
„Карат ће ме стара мајка моја,
дасам пуно на водици стала."
„„Не бој ми се, драга душо моја,
ја еу тебе научити липо: 35
лагати ћеш старој мајци твојој
да ти се је видро расушило,
чекала си док се потопило,
да ти се је вода помутила,
чекала си док се избистрила."" 40
↑„Зора далматинска", година III, 1846, бр. 24, стр. 198. Примједба објављивачева уз ову пјесму гласи: "Ова песма бише лани, у нашу Зору дали ни без главе ни без репа." Варијанте: за други дио примјера нашег избора погледај у збирци "Љуба Иванова", Сплит 1969, пјесму бр. 183. као и њезине иначице које нанизах на стр. 301-302.
