Браћа сестри пуно добра тили,
куд ходили, собон је водили,
а ка' су се браћа оженили
слебрене су ноже позлатили,
својон сестри ноже даровали. 5
Кад то види Митровићна млада,
она иде у ђардине своје
и изгули ружицу румену,
онда греде Митру на ливаду:
„Бора теби, Митре душо моја, 10
што т' ућини невирница селе:
изгули ти ружицу румену!"
„„Нека гули, вирна јубо моја,
она је је млада гојила.""
I то јон се врло на жа дало, 15
онда греде у шталију коњску
па закоје коња и сокола
(сдкол јон се дуго отимао),
п' онда појде Митру на ливаду:
„Бора тоби, Митре, душо моја, 20
шта т’ учине нцвирница селе:
изгули ти ружицу румену,
а сад закла коња и сокола!"
„„Нека које, вина јубо моја,
ја ћу купит коња и сокола, 25
али нећу вирну селу моју!""
Кађ то чује Митровићна млада,
од биса се све око ње смрачи,
п' она појде у горње коморе
и закоје сина јединога, 30
па се врати Митру на ливаду:
„Бора теби, Митре душо моја,
што т' учини невирница селе:
закоје ти сина јединога!"
То се Митру врло на жа дало 35
и он појде у горње коморе,
туд му селе на душеку спава,
мило му је од сна пробудити.
Кад се млада од сна пробудила,
'на упита свог ројеног брајна: 40
„Што ти цвилиш, мој ројени брајне,
која ти је голема невоја?"
„„Како нећу, вирна селе моја:
изгули ми ружицу румену,
закоје ми коња и сокола, 45
а сад ево сина јединога!""
„Нисан, брајне, вира ти је моја,
ако ли ми ти вироват нећеш,
води мене путон на раскрижје,
па ме сици на четири куса, 50
па ме виси о четири дуба!"
Ка' то чује Митре, добар јунак,
он је води путон на раскрижје,
па је сиче на четири куса
и виси је о четири дуба, 55
ма ди јон јц глава одлетила,
ноде се је цриква саградила.
Разболи се Митровићна млада,
бол болује девет годин дана,
а десету Митра дозавала: 60
„Бору теби, Митре душо моја,
носл мене на пут од раскрижја,
ди је цриква свете Барбарине,
онде ћу се млада помолити,
чини ми се да ћу оздравити!" 65
Кад су дошли црикви Барбаринској,
проговара Митровићна млада:
„Барбарина, праведна си била,
ја изгули ружицу румену,
ја заклала коња и сокола, 70
ја убила сина јединога.
Праведна си, Барбарина, билат!"
То изусти и душицу пусти.
Ка' то види Митре, добар јунак,
липо јон је гробје ископао, 75
ал земја је ни подносит могла
и земја је ванка избацила,
ка' то види Митре, добар јунак,
он је меће у језеро сињо,
ни оно је ни подносит могло, 80
језеро је ванка избацило.
Ка' то види Митре, добар јунак,
он је ставја у гору зелену,
да је јиду змије и гаврани
и остала по гори звирија. 85
МЈЕСТО ЗАПИСА, КАЗИВАЧИ, ЗАПИСИВАЧИ I ВАРИЈАНТЕ ПЈЕСАМА[уреди]
Бр. 12. Нережишћа, 18. VI 1967. Казивала Катица Раковић р. Јуришић, рођ. 1888. у Нережишћима. Записао О. Делорко. Број преузете пјесме је 41.
Варијанте (публициране): Вук, књ. II, бр. пј. 5 (Србија); D. С. Караман, Марјанска вила итд., пј. на стр. 89-91. Божја правда (Сплит); Матичин публицирани зборник, књ. I (уредници Броз и Босанац), бр. пј. 41 (Благај;). 42 (околица Трогира), 43 (Крешево, Босна); исти зборник. књ. V (уредник Н. Андрић), бр. пј. 76 (Сарајево), бр. 200 (Ластово) и О. Делорко, Љуба Иванова итд.. бр. пј. 38 (Пољица. оток Хвар).
Варијанте (рукописне): M. Остојић, Народне пјесме I итд., бр. пј. 116 (Селца); D. C. Рихтман, Музички фолклор отока Брача итд.. бр. пј. 37 (Нережишћа), фрагмент.
Напомцна: У уводу своје нетом наведене збирке Љуба Иванова на стр. XXXI (у биљешци под цртом бр. 20) навео сам још рукописних варијаната које сам записао махом у Далмацији и то у Зларину, Тијесноме (оток Муртер), на отоку Жирју (Шибенски архипелаг), на отоку Шолти (Грохоте), у Ловорном (Конавли), Чибачи (Жупа Дуброваћка), Стону (Дубровачко приморје) те у Игранима (Макарско приморје). I уредницј I књиге Мнтичина публицирана зборника Иван Броз и Стјепан Босанац навели су на стр. 544—555 читав низ рукописних варијаната тога мотива.
