Сијала Маре босије;
ур’јетко га сијала,
учесто јом поникло.
Тудар прође млади Иво,
л’јепом Мари говорио: 5
»Бог помого, л’јепа Маре,
је л’ ти босиј на продаји?«
Иву Маре говорила:
»Добар дошо, млади Иво,
млади Иво, капетане! 10
Босиј ми је на продаји.«
Иво Мари говорио:
»Душо моја, л’јепа Маре!
Колико ти планта[1] свака?«
Говори му л’јепа Маре: 15
»Млади Иво, капетане!
Свака планта бос’јокова,
свака планта дукат злата.«
Иво Мари говорио:
»Душо моја, л'јепа Маре! 20
Босиј бери, душо моја,
ти га носи у ђемије!«
Кад то чула л’јепа Маре,
босиј бере л’јепа Маре
и носи га у ђемију. 25
Кад видио млади Иво
л’јепу Мару у ђемији,
од краја се одр’јешили,
низ то море заједрили,
и одвели л’јепе Маре. 30
Кад видјела л’јепа Маре,
тешко Маре процмилила,
младу Иву говорила:
»Млади Иво, капетане!
Пушти мене л’јепе Маре! 35
На дар теби све босије!«
Иво Мари говорио:
»Немој цмилит, душо Маре!
Ја сам Иво, твоје драго,
а мрнари млади свати!« 40
Вице Палунко. бр 189. С отока Шипана; казивала му сестра Кате Палунко, касније удата за Мурата.
Хрватске народне баладе и романце, уредио Олинко Делорко, Зора, Загреб, 1951., стр. 60-61.
Хрватске народне пјесме, књига шеста, скупила и издала Матица хрватска. Одио други, Женске пјесме, свеска друга, Причалице и лакрдије, уредио Др Никола Андрић, Загреб, издање "Матице хрватске", Тисак дионичке тискаре, 1914. стр. 198-199.
