Блажен плам, лук и стрил најприје кад мени

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Блажен плам, лук и стрил најприје кад мени
Писац: Динко Рањина
174. песма Пјесни разлике


Блажен плам, лук и стрил најприје кад мени




   Блажен плам, лук и стрил најприје кад мени
у тузи зада цвил жесток јад љувени;
   блажени завезај, ки моју влас свеза
кроз туј моћ на свит сај од третих небеса;
   блажена одлука, ка најпри одлучи,
љувена да мука живот мој замучи;
   блажена ова чес, ка чини на мене
да буде доћ болес од жеље љувене,
   покли се мој пораз и љуто грчило
у драгу сврну слас од веће прем мило.
   Блажена буди моћ и сила и крипос,
ку подних дан и ноћ слиједећи ње липос;
   блажене све ране, ке прија срце ме
служећ ње избране липости све вриме;
   блажени сви гњиви, ке подни битак мој
трпећи јад живи у муци нередној;
   блажена мука и труд, уздаси, плач и вај,
ке кроз ње горки суд поднил сам на свит сај
   покли се ја вељу сад весел у мени,
љувену што жељу слидил сам све моје дни.
   Блажене све звизде, под ких сам сложен вез,
које ми ње гизде чин'ше зрит лип урес;
   блажена и крипос, силоват ка ме кти,
изврсну да липос буду ја љубити;
   блажена глуха смрт, коју звах толикој,
да мене буде стрт у муци љувеној;
   блажена на свит сај буди вик по све дни
студена сумња онај, ком срце све копни,
   покли ма љувена вил мила на свити
мене хти блажена врх блазих створити
   Блажени буди дан, ки страјах идући,
и ноћи, које сан не здружи плачући;
   блажено ме стан'је, ко сам ја сатворих,
кроз жељно плакан'је, чим лијепос ње жудих;
   блажено блиједило, ко стече мој образ
копнећи немило на сунцу како мраз;
   блажени ратни бој од худе невоље,
ком срце толикој ме пати зле воље,
   покли ми свану дан кроз дзору жуђену,
ком ми би начин дан за радос љувену.
   Блажене бољезни, блажени уздаси,
блажене и пјесни, ким се час ње гласи;
   блажени погледи, ким она кроз смих свој
срце ме одреди, да служит буде њој;
   блажена чес моја, која ме нанесе
на њу, кој свакоја створен'ја чуде се;
   блажена вишња моћ буд вазда у вике,
ка чини на свит доћ липости ње дике,
   покли сам добро управ, слидећ ње липости,
веселом кроз љубав надиљен милости.
   Блажено буд чело, блажене и ричи,
којим се весело ма младос сад дичи;
   блажени лип поглед, блажене и усти,
из ких се како мед слатка рич изусти;
   блажени лип разум, ки чини моћ мени
од неба наћи друм у жељи почтени;
   блажени сваки дух могал се сад рећи,
ки стоји у послух ње ричи дзорећи,
   покли ње липота, с ке свис ма јад прими,
од мога живота злу болес одними.
   Блажен тај, тко моли ње лице избрано
за здравје свој боли моћи наћ уфано;
   блажен тај, ки слиди и двори ње урес,
у ком се сва види љепота згар с небес;
   блажен буд дан и ноћ и тођер све вриме,
ки зове на помоћ приславно ње име;
   блажен буд јоште тај благосов, који њој
све дава на свит сај у жељи љувеној,
   покли у ње двору ја издворих дворећи
ствар, ка се не прија дворану вик рећи.
   Блажен тај, тко прави, да њојзи у вике
у двору љубави ни било прилике;
   блажено сунце тој и мјесец и звизде,
ке за мир велик мој створише ње гизде;
   блажени град они и мјесто у њему,
најпрво ко дони око ње к мојему;
   блажена писма ма и листја велик број,
у којих пјеснима добивах славу њој,
   покли ту грлих ја, ку кад бих сповидил,
никако рич моја вјеровна не би бил'.





Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Рањина, умро 1607, пре 413 година.