Бисерница3/СКАЗАЊЕ ЧЕТВРТО

Извор: Викизворник
Бисерница
Писац: Џоно (Јуније) Палмотић
ЧИЊЕН'ЈЕ ТРЕЋЕ-СКАЗАНЕ ЧЕТВРТО


1390



                 СКАЗАНЕ ЧЕТВРТО

                  ВИЛОЗМАЈ I НЕМАНИ ПАКЉЕНЕ

ВИЛОЗМАЈ:
 
     Сад подпуно да га служим,
ријеч како сам подо нему,
на пространом мјесту овему
стресам прутом, земљу кружим.
     А прем тамна ноћ прилична 1610
на жаморе ме вилиње
црна из крила, мени обична,
свуд просипа мраке сиње.
     О немани тмасте и ноћне,
по земљи се ке вртите, 1615
на ме ријечи силне и моћне
уреда се озовите,
     Што чините, што крзмате,
тер вас чути јоште није,
али од силе ме чекате 1620
писма и ријечи могућије?
     Сад, сад, веће почех, ако
хрло ми се не озовете,
име изрицат страшно и јако,
од кога се сви тресете! 1625
     
Овди немани излазе, и пјевају:

     Чујемо, чујемо,
устави гневни ијед,
сви хрли течемо
на твоју заповијед.
     Твоја је ријеч једна 1630
могућа и вриједна
с вилињом власти
вас свијет припасти.
     Сјутра нетом ноћ жестоку
уклонит се тја видите, 1635
а руменом у истоку
зорни поглед упазите,
     с двјема змајим кола огњена
једни ћете приправити,
у којијех ће уграбљена 1640
Бисерница лијепа бити;
     једни путе све засјести,
куда годје обраћа се,
и ко год је буде срести,
донеси ми хрле гласе; 1645
     виловите путом пјесни
један дио пјет справи се,
нека на глас њих уресни
лијепа дикла затрави се.
     Ну настојте свом памети, 1650
нитко угрскијех од бојника
ова дјела наша прика
да не буде оћутјети.

НЕМАНИ:

     Не може опријети
твојој се бесједи, 1655
испунит свак лети,
све што нам нареди.
     Ми срде пакљене
хлепимо највеће
на грабше, на плијене, 1660
на боје, на смеће.

ВИЛОЗМАЈ:

     Почекате, доста да сте
моју мисо узазнали;
том по ноћи прође тмасте,
служити ме свак навали. 1665
     А сад, да знам како уљудно
послушни ми бит желите,
на моју овди час разблудно
једно коло изведите,
     и разблуде веће цића 1670
на се узмите слике и лица,
дио најдражијех од младића,
дио најљепшијех дјевојчица.

Овди немани коло чине под трубљу.



Референце[уреди]


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Џоно (Јуније) Палмотић, умро 1657, пре 367 година.