Бисерница2/СКАЗАЊЕ ПЕТО

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Бисерница
Писац: Џоно (Јуније) Палмотић
ЧИЊЕН'ЈЕ ДРУГО-СКАЗАЊЕ ПЕТО




                 СКАЗАЊЕ ПЕТО


ВИЛОЗМАЈ сам:
 
     Ах, охола младца од веће,
ну несрећна у љубави,
ке сам себи гради смеће,
на које се дјело стави! 1065
     Жудјет једну ствар неправу,
ка му мучно може бити,
и угрску сву државу
и словинску раздражити;
     сам краљевску дјевојчицу 1070
и невјесту царску ктјети
силом за сву вјереницу
на очи свијета свега отети;
     моћ тисућу љубовница,
ке му љубав носе, стећи, 1075
свијетлијех краљиц и царица
од кијех је дио већи;
     и не чинит од њих сцијене,
нег замислит у свој свијести
неразложне грабше и плијене, 1080
очит пораз којим ће срести!
     Ах, нарави плаха умрла,
ко си ташта, ко незрела,
ко неставна, како хрла,
забрањена жељет дјела. 1085
     Ах, несвијесни Оритријесе,
за ове ли ја сам справе
иако сваке твоје уресе
и напредак твоје славе?
     Да ли у горах од сјевера, 1090
љубећи те ко сам себе,
мозгом врлијех од пантера
и медједа храних тебе;
     да ли силнијех истијех звијери
не дорасла још дјетета 1095
ја те научих у потјери
проводити твоја љета,
     нека младос тва витешка
сред планина, снијега и леда,
сред живота трудна и тешка 1100
може у слави пřоé наприједа:
     на овака дјеловања
без ме воље да се упути,
за с обијесна плаховања
у невријеме погинути? 1105
     Вилозмаје, настој сада,
како просе сви разлози,
заточника бранит млада,
сад обхрану тву помози.
     Ну с кијем путом, с кијем свјетом 1110
ти се владат имаш оди,
да с његовом љутом штетом
пријетјено се зло не згоди?
     Од љубави лијепе виле
одбити га нијеси јаки, 1115
кад су таке вишње силе,
његов удес кад је таки.
     Подат му је тријеба у руке
виловитијем кијем начином,
и његове плахе одлуке 1120
покријепити с твом кривином.
     А садања у времена
варками се свак помага;
како годијер учињена,
свака је добит мила и драга. 1125
     За обрану битја и главе
од онога, кога љубиш,
не може ти бит забаве,
и да веле још изгубиш.
     Тим за љубав за велику, 1130
с ком од мене он гледа се,
његову ћу бојну слику
и лијеп ини ставит на се.
     У обраћену тако лицу,
и сред дружбе дворне и младе, 1135
краљевску ћу дјевојчицу
силом зграбит из ненаде.
     А прем се она справља поћи
у краљевске перивоје,
у кому ћу мјесту моћи 1140
лашње испунит жеље моје.
     Он ће лијепос ње гиздаву
једва видјет, могу ријети,
а у кремску ћу њу државу
врх огњенијех кола однијети. 1145
     Охо јунак тај час мене
слиједити ће тад летећи,
и од смрти сгар пријећене
тешки ударац тако утећи.





Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Џоно (Јуније) Палмотић, умро 1657, пре 363 године.