Пређи на садржај

Бисерница2/СКАЗАЊЕ ДРУГО

Извор: Викизворник
Бисерница
Писац: Џоно (Јуније) Палмотић
ЧИЊЕН'ЈЕ ДРУГО-СКАЗАЊЕ ДРУГО



* * *


                 СКАЗАЊЕ ДРУГО

                  ГЛАСНИК I ИСТИ

ГЛАСНИК:
 
     Што ту цкните, дружбо бојна; 690
тец'те видјет дана овега
чуда и дјела, ка достојна
од очи су свијета свега.
     Незнам како доведена
крај Дунаја дошла је рике 695
силна тврђа и гвоздена,
којој изријет није прилике.
     Ње се мири свуд около
ко зрцало свијетли пазе,
и весели и охоли 700
чести плами одкле излазе.
     Сад свироке, трубље сада .
унутра се пјет слушају,
ке с ромоном пунијем склада
међу њим се угађају. 705
     Кремскога су татархана
Оритријеса ово справе,
ки татарскијех влада од страна
многе граде и државе.
     Његова се дјела свуди, 710
ко сви знате, гласе и поју,
врле и силне да је ћуди,
а огњени тријес у боју,
     у сјеверу и да свему
заточника тега није, 715
ки се оружан опријет њему
на јуначком пољу смије,
     Грабислав је страховити
и Страшимир братја шњиме,
бојнијем дјелим гласовити, 720
силни стасим јуначкиме.
     Из гвоздене они зграде
с витешком се банит диком
изишли су сви три саде
с дружбом лијепом и великом. 725
     Стара за једно шњим невјера
Вилозмај се зли находи,
ки се у горах од сјевера
сред Лапона дивијех роди.
     Да под небом хоћ' обаћи 730
граде и мјеста сва колика,
не би од њега мого наћи
хитријега виленика;
     виленика, ки велика
и замјерна чуда твори, 735
кад пјевања виленичка
скровно шапће и говори,
     тер жамором силнијем море
мртву тијелу ријеч подати,
камените кренут горе, 740
ријеке назад обраћати.
     Сви, који су шњиме, гласе,
нека је свијету ствар очита,
да од њега зградила се
ова тврђа виловита. 745
     Послан од свијех витезова,
с многом хитњом ја одкрити
крајју гредем чуда ова;
пођите их ви пазити.

ВОЈЕВОДА:

    С приправоме кад толиком 750
гласовити Татар врли
с Вилозмајом вилеником
у наш ови крај дохрли,
     уфам данас ја велика
видјет чуда која годи 755
на час срећнијех вјереника
и нашега краља оди.




Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Џоно (Јуније) Палмотић, умро 1657, пре 367 година.