СКАЗАЊЕ ЧЕТВРТО
ТАТАРХАН ОРИТРИЈЕС I ВИЛОЗМАЈ ЊЕГОВ СВЈЕТНИК
ОРИТРИЈЕС:
I овако је Бисерница,
Вилозмаје, друзијем дана,
и витешка ма десница
још мирује сегај дана;
и мого је на свем свити 890
ње љепоте не изречене
прид угрскијем краљем бити
достојнији други од мене;
и вјера се њих свршена
за мој прикор јур находи, 895
и достојства ма храбрена
не имају мјеста оди!
Татархана Оритријеса
вјереником не узети,
кога име пуно уреса 900
по свем свијету свијетло лети;
татархана, кога жуде
све татарскијех краља кћери,
да љубовник њима буде,
за њих младијех да се вјери; 905
татархана, ки царице
достојан је свијета овога,
а нег једне дјевојчице,
кћере краља угрскога!
Не, не, да се свијет погуби, 910
да се земља сатарише,
а да стечем лијепу љуби,
за ку срце ме уздише!
Да се круна сатре угарска,
да од ње трага не остане, 915
да се сила сва татарска
буде свести .у ове стране,
војскам пјешац и коњика
све да се ово тле покрије,
да се у крви Дунај рика 920
сва замути, сва поплије!
Што цкним с таштијем бесједама?
Саме бојне ме крипости
једна је сабља моја сама
за стећ драгу вил за дости. 925
I оца и ње вјереника
и све земље на срамоту
хоћу освојит пуну дика
изабрану ње љепоту.
Сам ја данас без икога 930
свега пука прид очима
посред града будимскога
отећу ју силом њима.
ВИЛОЗМАЈ:
Свијетли краљу над све краље,
кога слава узмножита 935
простира се веле даље
него сунчан зрак дохита,
срџбу устави срца огњена;
није оружје од потребе,
за чинити да жудјена 940
Бисерница љуби тебе.
Племениту диклу љубит,
а кроз прике смеће и боје
ћаћка и племе ње погубит,
дјело у себи противно је. 945
Не подноси љубав силу,
тријеба је молит, не пријетити,
ко год хоће лијепу вилу,
коју жуди, освојити.
Да си краљу угрскому 950
твоје мисли чинио знати,
да ти угодну срцу твому
своју кћерцу буде дати,
с драге би се, сцијеним, воље
од њега ти погодило, 955
и угрско да пристоље
с тве би вјере срећно биłо.
ОРИТРИЈЕС:
Ја се снизит, ја молити,
краљ и витез таке од сцијене,
ки од свијех краља имам бити 960
мољен да узму зета мене!
Он је мени на колена
са свијем родом имо пасти,
да његова кћи примјена
за љубовцу ме је од власти. 965
Ма десница тресковита,
вас од ке се сјевер боји,
што ја желим, да ми пита,
ме хотјење у њој стоји:
с мојом частим, с мојом сцијеном 970
она мене данас има
садружити с вил љубјеном
у истом граду од Будима.
За стећ диклу гласовиту,
с којом срце ме прибива, 975
имам јакос свему свиту
ухитит се супротива.
ВИЛОЗМАЈ:
Сам се ухитит свијем свијетом,
једну диклу за освојити,
то не може него штетом 980
и с погубом твојом бити.
За све ти си витез први
над витезе све сјеверне,
јуњачкога стаса и крви,
и крипости пун замјерне; 985
и Угрини су ћуди врле,
и словински заточници
над витезе све умрле
гласовити и велици.
Свак час бојне глас деснице 990
по свијети се већи шира
брата лијепе Бисернице,
храбренога Градимира,
а није мјеста, гди не славе
ње силнога вјереника, 995
брата охола Цаптиславе,
за првога заточника.
С њима данас врху тега,
да њихове вјере уресе,
сви најбољи свијета свега 1000
витезови находе се.
Њих увриједит, кијем није броја,
виђ од мудре је ли свијести,
и може ли жеља твоја
сврху своју тако срести; 1005
и толико веће, када
по вилињој мојој моћи
с мало труда дикла млада
може у руке твоје доћи?
На могуће моје пјесни 1010
охоли се пако стреса,
мрчи сунчан зрак уресни,
звијезде лете с гар с небеса,
тресковима замне облаци,
сахне дубје, цвијетје, и трава, 1015
земљу туку гради јаци,
тврди мрамор омехшава.
Вјеш одкриват ја сам људем
све доходне среће и згоде,
узазнати нетом будем 1020
дан час и хип, кад се роде.
За то бивши одхранио
мало и младо тебе дијете,
и сву срећу привидио,
ку ти овди звијезде пријете, 1025
не бих узео с тве плахости
ова пријетња да се испуни,
и да бојне тве младости
у невријеме цвијет се отруни.
ОРИТРИЈЕС:
Ја звијездами не вјерујем; 1030
ова је сабља звијезда мени,
њој се самој држан чујем,
прида мном је она у сцијени.
ВИЛОЗМАЈ:
Битће вријеме, кад витешка
тва ће сабља указати, 1035
да храбрена дјела тешка
ти умијеш дјеловати.
Чин' да је прво у твој власти
лијепа дикла, ка те рани;
пак пун бојне охоласти 1040
проћ свему је свијету брани.
I брату и ње вјеренику,
јуначки се с њими рвећи,
чини познат, да ње дику
ти достојан сам би стећи, 1045
и да угрски сви јунаци
и Словинци племенити
из тве руке нијесу јаци
драгу плијену слободити.
А сада би свак цијенио, 1050
да ти молиш у једно и пријетиш,
тим устегни гњев немио,
ер њом справе моје штетиш.
ОРИТРИЈЕС:
За кратко ћу вријеме уставит
огњевиту моју силу, 1055
нека видим, ко ћеш ставит
моје у руке лијепу вилу;
и од тебе ако ми се
прије сутра не погоди,
родне у горе тја дијели се, 1060
ни ми на очи већ доходи.
