Бисерница1/СКАЗАЊЕ ДРУГО

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Бисерница
Писац: Џоно (Јуније) Палмотић
ЧИЊЕЊЕ ПРВО-СКАЗАЊЕ ДРУГО




                 СКАЗАЊЕ ДРУГО

                  БИСЕРНИЦА I ДУНАЈКА

ДУНАЈКА:

     Ну јеси ли, ма краљице,
ти подпуно сад весела,
поносито чим си лице 335
твога драга јур видјела,
     чим брат мили вјереницом
дошо ти је у ове краје,
која с лицем и с десницом
ко небеска божица је? 340
     Ко Градимир сама себе
ње царскоме смири диком,
на исти начин хотје и тебе
смирит царскијем вјереником.
     Замјена се међу вами 345
веома љепа учинила,
међу свијетлијем ка крунами
давно љепша није била.
     Од висока бит племена,
рајске ћуди, рајске слике, 350
час и срећа не изречена
и хвале су тве велике;
     ну сад ничија слава друга
твога уреса не притјече,
чим крепосна толи друга 355
и невјесту вриједну стече.
     Како је славна Цаптислава,
славан братац ње тако је,
тим, ако игда, радос права
сад господи срце твоје. 360

БИСЕРНИЦА:

     Разлог се је веселити,
о Дунавка моја драга,
покли овако мени бити
хотјела је срећа блага.
     Честитос је моја многа 365
и весеље веома славно,
видјет браца љубјенога,
не видјена овди давно;
     и толико веће, коли
кроз чињења племенита 370
њега славе глас околи
прико свега лети свита,
     и што бојну вјереницу
стеко је својом храбрености,
која носи сунце у лицу, 375
рај у срцу свијех крипости.
     Ко је угодна она мени
по витештву свом славному,
тако и братац ње љубјени
угодан је срцу мому. 380
     Над све дикле тијем поглавне
час је и слава ма велика
цић невјесте царске и славне,
цић славнога вјереника;
     ну сан, ноћас ки сам сн’јела, 385
смета и труди моју младос,
да не могу, ку бих хтјела,
не знам како, ћутјет радос.

ДУНАЈКА:

     Кроз мишљење неуљудно
благу дану зла не слути, 390
паче, ако ти није трудно,
учини ми тај сан чути.

БИСЕРНИЦА:

     Јур прид зором бјеше утеко
црне ноћи дио већи,
а од мисли свијех далеко 395
ја сан тихи слатко спећи,
     међу цвијетјем сн’јех да стоју
сва весела, сва гиздава,
у нашему перивоју
полак ријеке од Дунава. 400
     Ту разлицијех јато птица
жуберећи слатке пјесни
бијела и сида голубица
слушат жубер њих уресни.
     Ка сњежанијем до чим крилим 405
по границам дубја облијета,
ке мириснијем цвијећем милим
у разблудан начин цвјета;
     грда птица с гар висине
залетје се изненаде, 410
ка све одагна птице ине,
само тужну њу попаде.
     I стерући брза пера,
да је буде тја понијети,
с лијеве стране од сјевера 415
један оро к њој долети.
     Он праведну голубицу
из ноката злијех избави,
а грабећу силну птицу
смртнијем ранам искрвави. 420
    За тијем . . . Али дворкињице
к нами су се упутиле,
тер весело кажу лице,
приправљају танце миле.
     Да и ми с лицем веселијеме 425
игре лијепе њих пазимо,
а несличне у ово вријеме
сне лаживе тја врзимо!





Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Џоно (Јуније) Палмотић, умро 1657, пре 362 године.