СКАЗАЊЕ ДРУГО
БИСЕРНИЦА I ДУНАЈКА
ДУНАЈКА:
Ну јеси ли, ма краљице,
ти подпуно сад весела,
поносито чим си лице 335
твога драга јур видјела,
чим брат мили вјереницом
дошо ти је у ове краје,
која с лицем и с десницом
ко небеска божица је? 340
Ко Градимир сама себе
ње царскоме смири диком,
на исти начин хотје и тебе
смирит царскијем вјереником.
Замјена се међу вами 345
веома љепа учинила,
међу свијетлијем ка крунами
давно љепша није била.
Од висока бит племена,
рајске ћуди, рајске слике, 350
час и срећа не изречена
и хвале су тве велике;
ну сад ничија слава друга
твога уреса не притјече,
чим крепосна толи друга 355
и невјесту вриједну стече.
Како је славна Цаптислава,
славан братац ње тако је,
тим, ако игда, радос права
сад господи срце твоје. 360
БИСЕРНИЦА:
Разлог се је веселити,
о Дунавка моја драга,
покли овако мени бити
хотјела је срећа блага.
Честитос је моја многа 365
и весеље веома славно,
видјет браца љубјенога,
не видјена овди давно;
и толико веће, коли
кроз чињења племенита 370
њега славе глас околи
прико свега лети свита,
и што бојну вјереницу
стеко је својом храбрености,
која носи сунце у лицу, 375
рај у срцу свијех крипости.
Ко је угодна она мени
по витештву свом славному,
тако и братац ње љубјени
угодан је срцу мому. 380
Над све дикле тијем поглавне
час је и слава ма велика
цић невјесте царске и славне,
цић славнога вјереника;
ну сан, ноћас ки сам сн’јела, 385
смета и труди моју младос,
да не могу, ку бих хтјела,
не знам како, ћутјет радос.
ДУНАЈКА:
Кроз мишљење неуљудно
благу дану зла не слути, 390
паче, ако ти није трудно,
учини ми тај сан чути.
БИСЕРНИЦА:
Јур прид зором бјеше утеко
црне ноћи дио већи,
а од мисли свијех далеко 395
ја сан тихи слатко спећи,
међу цвијетјем сн’јех да стоју
сва весела, сва гиздава,
у нашему перивоју
полак ријеке од Дунава. 400
Ту разлицијех јато птица
жуберећи слатке пјесни
бијела и сида голубица
слушат жубер њих уресни.
Ка сњежанијем до чим крилим 405
по границам дубја облијета,
ке мириснијем цвијећем милим
у разблудан начин цвјета;
грда птица с гар висине
залетје се изненаде, 410
ка све одагна птице ине,
само тужну њу попаде.
I стерући брза пера,
да је буде тја понијети,
с лијеве стране од сјевера 415
један оро к њој долети.
Он праведну голубицу
из ноката злијех избави,
а грабећу силну птицу
смртнијем ранам искрвави. 420
За тијем . . . Али дворкињице
к нами су се упутиле,
тер весело кажу лице,
приправљају танце миле.
Да и ми с лицем веселијеме 425
игре лијепе њих пазимо,
а несличне у ово вријеме
сне лаживе тја врзимо!
